Пад Београда (1521) — разлика између измена

|цивилне жртве=

}}

 

Османски султан [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]] одлучио је да први циљеви његових војних похода буду [[Родос]] и [[Београд]], места која није успео да освоји његов предак [[Мехмед II Освајач]] ([[1451]]—[[1481]]). Сулејман је покренуо своју војску половином маја [[1521]]. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Угарска]] држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супротстави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са [[сава|савске]] стране. Да би ово извела, [[османска војска]] је прво морала да заузме [[Срем]], што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град [[28. август|28]]/[[29. август]]а 1521. године. Пад Београда показао је неспособност угарске власти да се супротстави [[Експанзионизам|експанзионистичкој]] политици Османског царства које ће своју надмоћ показати у [[мохачка битка|бици на Мохачком пољу]] [[1526]]. године. Након пораза и слома Угарске носилац [[Хришћанство|хришћанске]] борбе против османског продирања у Европу постаће [[Хабзбуршка монархија]] у чији састав ће бити укључена и Угарска. Под власт једне хришћанске силе Београд ће доћи тек [[1688]]. године када га је за [[Аустријско царство|Аустрију]] [[Опсада Београда (1688)|освојио]] [[Максимилијан II Емануел|Максимилијан Баварски]].