Маронитска црква — разлика између измена

'''Маронитска црква''' је назив који се истовремено користи за [[Древноисточне цркве|древноисточну]] маронитску цркву (која је постојала у средњем веку) и потоњу ''Маронитску католичку цркву'', која је настала из древне маронитске цркве, након прихватања католицизма.

Оснивач ове древне цркве био је Свети [[Ма­рон Си­риј­ски]] који је живео крајем 4. и почетком [[5. век]]а, а први [[патријарх]] древне маронитске цркве је био је [[Јован Марон]], који је постављен у касномкрајем [[7. век]]уа. '''Маронити'''Иако су каснијетоком прихватилипрвих векова следили сопствену [[Монотелитизам|монотелитску]] христологију, маронити су крајем 12. века под утицајем крсташа почели да прихватају католицизам ишто је довело до настанка ''Маронитске католичке цркве''. Католички маронити данас представљају једну од главних верских група у [[Либан]]у. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит.

У прво време, Маронити су били потпуно правоверни, прихватили су учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. године и одбацивали су монофизитство. Након што су [[Монофизитство|монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања православног патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без дотадашњег црквеног поглавара. У време великог рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Персије]], цар [[Ираклије]] (610-641) је покушао да измири православне и монофизитске хришћане путем комромисне ''[[Моноенергизам|моноенергијске]] и [[Монотелитизам|монотелитске'']] христологије коју су постепено изградили цариградски патријарси Сергије и Пирњегови наследници. Недуго потом, дошло је до освајања Сирије од стране Арапа, а ''монотелитска'' политика је временом напуштена и у самом Цариграду. Као једино упориште ''монотелитског'' хришћанства преостала је управо Маронитска црква. Одбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681)]], Маронити су задржали монотелитско учење и [[685]]. године су изабрали властитог патријарха Јована Марона, [[685]]кога су сматрали законитим наследником антиохијске патријаршијске катедре. Тиме је коначно створена Древна маронитска црква.

Услед [[Муслимани|муслиманског]] освајања [[Сирија|Сирије]] и све тежег положаја хришћана маронити су настојали да поправе односе са [[Византијско царство|Византијом]]. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, тако да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. ОдНакон 685. сугодине били су углавном изоловани од осталог хришћанског света, настојећи да се одрже у непријатељском исламском окружењу. Бирали су своје патријархе и задржали су посебну ''монотелитску'' христологију.