'''Паул фон Хинденбург''' ({{јез-де|Paul von Hindenburg}}; [[Познањ|Позен]], [[2. октобар]] [[1847]] — [[Нојдек]], [[2. август]] [[1934]]) је био немачки фелдмаршал и други [[Председник Немачке (1919–1945)|председник]] [[Вајмарска република|Вајмарске републике]]. Рођен је у [[Познањ]]у, у данашњој [[Пољска|Пољској]], а школовао се на војној школи у [[Берлин]]у. Ступио је у [[ПрускоКраљевина краљевствоПруска|пруску]] армију [[1866]]. године. Од проглашења другог немачког царства [[1871]]. године био је [[официр]] његове армије током 40 година. Године [[1905]]. постао је [[генерал]], а [[1911]]. се повукао из активне службе. Избијањем [[Први светски рат|Првог светског рата]] Хинденбург се активирао и прихватио команду над VIII армијом ([[Источни фронт у Првом светском рату|руски фронт]]). После победе код [[Битка код Таненберга|Таненберга]] промовисан је у [[маршал]]а и [[1916]]. године именован је за начелника [[генералштаб]]а. После рата, [[1919]]. године, по други пут је пензионисан. На изборима за председника републике [[1925]]. године кандидовао се као представник јункера и пруске земљишне аристократије и победио. Успех је поновио и на [[Председнички избори у Немачкој 1932.|следећим изборима 1932. године]], на којима му је главни противкандидат био [[Адолф Хитлер]]. Међутим, мање од годину дана касније ([[30. јануар]]а [[1933]]), Хинденбург је био принуђен да мандат за састав нове владе повери вођи национасоцијалиста. Убрзо је Хитлер успоставио пуну контролу над [[Рајхстаг]]ом, који му је [[24. март]]а 1933. поверио [[диктатор]]ска овлашћења, тако да је остарели маршал само фигурирао на власти.
