Нарцис и Златоусти — разлика између измена

Централни мотиви и симболи романа организовани су низом живописних опозиција: природа/цивилизација, живот/смрт, чулност/аскеза, уметност/наука, душа/дух, итд. Оне су великим делом засноване на [[Фридрих Ниче|Ничеовој]] концепцији ''аполонијског'' и ''дионизијског принципа'' изнетих у књизи ''[[Рођење трагедије]]''. Опозиције нису дословно супростављене, већ су међусобно измешане чувајући амбивалетност. Супростављеност се огледа и у концепцији главних протагониста. Нарцис, научник и [[теолог]], читав живот проводи у манастиру, где одговорно брине о братству, читајући књиге, одрицајући се ужитака и понављајући свакодневне ритуале, док Златоусти, љубавник и уметник, путује по свету, доки ужива у чулности и мењању љубавница, сапутника и предела. Нарцисова преданост и [[мистицизам]] уздижу га изван земаљских ствари према божанској природи хришћанског Оца, док Златоустова уметност и ослобођеност произалезе из окренутости чулним сликама земаљског и служења [[Паганизам|паганској]] мајци, која свим стварима на земљи даје облик, не би ли их поново уништила и вратила у првобитно ништавило. Концепција прамајке универзума, осим сличности са ничеанским ''дионизијским принципом'' и паганским погледом на свет, донекле наликује и [[Артур Шопенхауер|Шопенхауеровој]] идеји ''слепе воље'' изнетој у књизи ''[[Свет као воља и представа]]''.{{sfn|Sollars|Jennings|2008|p =557}} Ова два принципа се остварују и на плану [[хронотоп]]а у роману; од двадесет поглавља десет се одиграва у манастиру, док се десет одиграва на путовању.{{sfn|Mileck|1981|p =210}} Својеврсни утицај на филозофску потку књиге извршиле су и теорије о [[архетип]]у [[Карл Густав Јунг|Карла Густава Јунга]]. ''Нарциса и Златоустог'' на српски језик превео је [[Бранимир Живојиновић]], а превод је први пут штампан 1961. Сам превод је до данас прештампаван у више од десет издања.

[[Категорија:НемачкаНемачки књижевностромани]]