Владо Поповић — разлика између измена

 

Учествовао је на Светском конгресу студента-комуниста у [[Париз]]у, 1937. године, као представник Београдског универзитета, заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] и [[Милован Луле Матић|Милованом Лулом Матићем]]. После конгреса успео је да се пребаци из [[Француска|Француске]] у [[Шпанија|Шпанију]] и приступи Републиканској армији.

Прво се борио у батаљону „[[Георги Димитров|Димитров]]“ 15. интернационалне бригаде, па у 129. интернационалној бригади, у којој је био секретар партијске организације [[Југословени|Југословена]]. Имао је чин [[капетан]]а шпанске републиканске армије.

После пораза Шпанске републике, заједно са другим интербригадистима, био је затворен у концентрационим логорима у Француској. Године [[1939]]. успео је да побегне из логора и илегално се пребаци у [[Југославија|Југославију]]. У Београду поново преузима дужност секретара Универзитетског комитета КПЈ, а убрзо постаје и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Касније је био инструктор [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]]. Учествовао је у раду [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у.

На седници Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], [[4. јул]]а [[1941]]. године у Београду, на којој је донета одлука по подизању општенародног устнака, Владо Поповић је одређен за делегата ЦК КПЈ при [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Учествовао је и на [[Саветовање у Столицама|војно-политичком саветовању у Столицама]], септембра 1941. године, када је изабран за члана [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда Југославије]].

Поред функције делегата ЦК КПЈ, Владо је у [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичкој партији Хрватске]] обављао разне друге одговорне дужности. Од половине јула 1941. године био је секретар Оперативног руководства ЦК КПХ, а од пролећа [[1942]]. Био је секретар Бироа ЦК КПХ.

 

 

Дом културе у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] носи његово име, a испред Дома је његова биста.

 

== Извори ==

* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига седма). Београд 1974. година.

* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}

 

{{Секретари ЦК КПХ-Председници ЦК СКХ}}

{{Народни хероји-Црногорско приморје}}

 

{{DEFAULTSORT:Поповић, Владо}}