Слепило (роман) — разлика између измена

Написан у традицији антиутопијске књижевности, роман настоји да истражи праве димензије хуманости и друштвених институција света у коме живимо. Заплет започиње изненадном појавом [[Епидемија|епидемије]] [[Слепило|слепила]], услед којег становници једне земље губе вид. Ослепели јунаци суочени су најпре са суровом друштвеном изолацијом, да би потом и њихова властита хуманост и солидарност прошла кроз тешке пробе. Исход је крајње [[Песимизам|песимистичан]]; уместо величине људског духа пред читаоцем се помаља идеја о ништавности свих хуманих обзира и вредности. Све што преостаје јесте пука жеља да се по сваку цену преживи, ма како тај тако задобијени живот изгледао и ма колико он био понижавајући. А херојство, када га има, не припада нити заједници нити њеним установљеним институцијама. Оно је, пре свега, усамљено дело појединца, и једина права нада у свету који незаустављиво хрли ка пропасти.<ref>[http://www.laguna.rs/n2446_knjiga_slepilo_laguna.html О књизи „Слепило“], веб-страница издавачке куће [[Лагуна (издавачка кућа)|„Лагуна“]] (посећено 13. марта 2016).</ref><ref>[http://www.nytimes.com/2006/04/09/books/review/09rafferty.html?_r=2& Теренс Раферти о роману ''Слепило''] (-{Terrence Rafferty, "Every Nonvote Counts", ''The New York Times'', April 9,}- 2006).</ref>