Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 5:
Као непосредни органи Народноослободилачког покрета стварани су, већ током лета 1941. године, [[Народноослободилачки одбори]], који су представљали прве органе „народне власти“. Они су били организовани као сеоски, месни, рејонски, градски, општински, окружни, покрајински или обласни и имали су задатак да помажу из позадине [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]]. Поред Народноосолободилачких одбора у оквиру НОП-а су стваране и друге масовне [[Антифашизам|антифашистичке]] организације, попут [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (АФЖ), [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ) и [[Савез пионира Југославије|Савеза пионира Југославије]].
Народноослободилачки покрет је за разлику од других покрета у [[Југославија|Југославији]], током [[Други светски рат|Другог светског рата]], успео да окупи припаднике свих народа: [[Срби|Србе]], [[Хрвати|Хрвате]], [[Словенци|Словенце]], [[
Један од циљева Народноослободилачког покрета био је и стварање нове државе - [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]], која би почивала на националном и социјалном јединству. На тај начин се остваривао и део програма Комунистичке партије Југославије, који се односио на извођење [[народноослободилачка борба народа Југославије|социјалистичке револуције]]. Ови планови су се посебно одвијали на ослобођеним територијама тзв. „Партизанским републикама“ (''[[Ужичка република]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрварска република]], [[Бихаћка република]] и др.'') где је становништво могло у пракси да види ефикасност рада НО одбора и стварање државе социјалне правде.
| |||