Русини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
== Расејање, подгрупе и бројност ==
Савремени русини насељавају западни део Закарпатске области у Украјини, североисточну Словачку (североисток Прешовског краја), а до Другог светског рата насељавали су и југоисток Пољске (операција Висла). Наведене области имају историјски назив Лемковина. Део Русина данас живи у расејању куда су последњих неколико столећа раселили из савремене Украјине - у Мађарској, Србији (у Војводини, где им је језик признат као један од званичних језик администрације), Хрватској, САД, Канади, Аустралији и Русији.
=== Русини у украјинском делу Лемковине ===
Закарпатска епархија Галицијске митрополије Лемковине, Бојковине и Хуцулине ступила је у унију са Римом, образовавши грко-католичку цркву (унијатску цркву), после потписивања Ужгородске уније 24. априла 1646. године. Од тада се припадност унијатству стала изједначавати са етничким значењем словенског етноса - Русин.
=== Русини у словачком делу Лемковине ===
На истоку у селима превладавају Русини; на западу се могу наћи само поједина русинска села. Крајњим западним русинским насељима сматрају се села Литманова у Старој Љубовни и Остурња.
=== Русини у пољском делу Лемковине ===
У међуратном периоду Лемковина се скоро у потпуности налазила у пределима Краковског војводства, с центрима у градовима Нови Сонч, Грибув, Горлице, Јасло и Кросно. на територији која је захватала површину од 4310 км<sup>2</sup>.
=== Панонски Русини ===
Русини у Панонији представљају словенску мањину у Србији и Хрватској. Од 20000 панонских Русина око 15000 су потомци исељеника из Галиције и Малорусије (Гетманшчине), а остали се сматрају потомцима исељеника са Закарпатја.▼
{{главни чланак|Панонски Русини}}
▲Панонски Русини
== Етноним и идентитет ==
|