Специјално образовање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 11:
С тим у вези се води и расправа око нивоа до ког ученици са посебним потребама, било у редовној или у посебној настави, изискују посебан педагошки приступ, који је заснован на научним студијама појединачних дијагностикованих категорија, или је опште образовни приступ одговарајући за све ученике , укључујући и оне са посебним потребама.
Неки родитељи, заговорници и ученици изражавају бојазан у вези са одрживошћу критеријума и њиховом применом. У неким случајевима долази до противљења родитеља и ученика при њиховом сврставању у посебан образовни програм. На пример, ученик може да буде распоређен у посебан образовни програм због стања одређених менталних поремећаја,као што су опсесивно компулзивни поремећај, депресија, анксиозност, напади панике или АДХД (Поремећај хиперактивности и дефицита пажње), док са друге стране ученик и његови родитељи сматрају да је наведено стање адекватно збринуто лековима и спољном терапијом. У осталим случајевима, ученицима, чији родитељи верују да је њиховој деци неопходна подршка посебног образовања, се ускраћује учествовање у програму на основу применљивих критериума.
Поставља се питање, да ли је сврсисходно улагати напор у покушају образовања деце са тешким поремећајима, на пример она која су у перзистентном вегетативном стању. Док нека деца са тешким поремећајима могу да савладају једноставне задатке, као што је притискање зујалице када желе да скрену пажњу, нека то нису у стању. Неки родитељи и заговорници истичу, да би за ту децу било примереније да било који академски програм замене бољом физикалном негом. У другим случајевима, поставља се питање, да ли је учење таквих не-школских предмета, као што је притискање зујалице, посао школског система, а не здравствених служби.
Ред 24:
*'''Концептуално знање''' - То је свеобухватна слика. Нека деца са посебним потребама имају потешкоће у схватању односа и сврхе математичког концепта и друштва.
2) '''Проблеми са
*'''Исправно писање бројева и других математичких симбола''' - Нека деца са дислексијом и дисграфијом ће са овим имати великих потешкоћа.
*'''Присећање значења симбола и одговарање на основне задатке''' - Ово је тесно повезано са когницијом. Нека деца могу да препознају симболе или основне математичке задатке, ипак она нису у стању да се сете значења симбола и да одговоре на математички задатак.
Ред 30:
*'''Праћење редоследа поступка''' - Текстуални задаци могу да доведу до проблема у поступку. Деца са посебним потребама могу да забораве редослед, како да користе контекстуалне смернице, итд.
3) '''
*'''Грешке у рачунању''' - Дете је способно да схвати основни математички проблем и начин на који ће га решити. Ипак се могу јавити грешке при решавању задатака са више корака.
*'''Тешкоће у обради података''' - Свако дете мора да познаје основне чињенице и да буде у стању да их обради. Ако то не успе, јавља се проблем са математиком.
Ред 36:
4) '''Тешкоће са текстуалним задацима'''
*'''Одбацивање ирелевантних података''' - Ученици са посебним потребама имају потешкоћа у препознавању информација које нису од важности.
*'''Сложена структура реченице''' - Код ове деце се могу јавити потешкоће у самом читању задатог математичког проблема због сложене реченичке структуре.
== Литература ==
| |||