Краљевина Италија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 137:
Мусолини и његова фашистичка партија обећале су Италијанима изградњу новог економског система којег су они назвали [[корпоративизам]]. У суштини је то била једна подваријанта социјализма, у којем су средства за производњу номинално остала у рукама приватних власника, али под строгим надзором и управом од стране државе.
 
Службено је доктрину фашизма написао Муссолини [[1935]]., али вероватно је то било дело Ђованија Ђентилеа. Он је описао улогу државе у стварању корпоративистичке економије.<ref>Mussolini, Benito. 1935. Fascism: Doctrine and Institutions. Rome: Ardita Publishers. стр. 135–136.</ref> Пошто је [[Велика криза|Велика економска криза]] погодила светску економију [[1929]]., и фашистички режим је попут других земаља, донео гомилу[[протекционизам|протекционистичких мера]] и покушао поставити темеље за оздрављење домаће привреде. Већ у лето [[1930]]., њихове мере су уродиле плодом, јер је Италија повећала производњу пшенице, тако да је није морала увозити из [[Канада|Канаде]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].<ref name="Pauley">{{Cite bookharvnb|last=Pauley|first=Bruce F.|year=2003|title=Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy|location=Wheeling|publisher=Harlan Davidson, Inc|pagesp=107}}</ref> Истина смањио се број површина под поврћем и воћем, па се ту осетио мањак, а ни сељаци нису осетили ништа од тог повећања производње, јер су им нарасли порези. И односи на селу остали су исти јер је само 0,5% становништва поседовало 42 % свих обрадивих површина у Италији.<ref name="Pauley"/> Ипак је велика криза погодила Италију мање него друге земље, раст индустријске производње је између 1913—1938. био чак и већи од Немачке за исто временско раздобље, само су [[Уједињено Краљевство]] и [[Скандинавија]] имале већи индустријски раст у том раздобљу.<ref name="Pauley"/>Но тешки терет, представљале су колоније, које су почеле гутати гомилу новца и чији је буџет непрестано растао јер се требало пуно улагати у изградњу инфраструктуре.
 
Фашистички режим много је улагао у технички напредак. Тако је [[1933]]. пуштен у промет прекоокеански брод [[СС Рекс]] који је успио прећи [[Атлантски океан|Атлантик]] за четири дана<ref>[http://greatoceanliners.net/rex.html greatoceanliners.net - rex]</ref>, а финансирани су и бројни други технички пројекти који је требало да симболизују индустријски и технолошки напредак фашистичке државе. Изграђен је први аутопут на свету Торино-Милано [[1932]]. (започет [[1927]].)<ref>[http://www.lotsberg.net/data/italia/autostrade.html Portal The World's longest Tunnel Page (приступљено 21. октобра 2010.]</ref>