Позориште на Теразијама — разлика између измена

+ слике и галерија
(+ слике и галерија)
| website = www.pozoristeterazije.com
}}
[[Датотека:Cigani lete u nebo 13.JPG|мини|Сцена из мјузикла „Цигани лете у небо“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 16. октобар 2005.|right|470px]]
 
'''Позориште на Теразијама''' је основано [[22. децембар|22. децембра]] [[1949]]. године од стране [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] <ref>{{cite web|title=Портал Беоинфо, Позориште на Теразијама|url=http://www.beograd.rs/naj/gradska-vlast/2257-pozoriste-na-terazijama/|accessdate=13. 9. 2016}}</ref> као „Хумористичко позориште“, стална, репертоарска установа [[позориште|позоришне културе]], [[музика|музичког]] и [[комедија|комедијског]] жанра. Од [[1954]]. до [[1959]]. године зове се „Београдска комедија“. Спајањем са [[Београдско драмско позориште|Београдским драмским позориштем]] 1959. године добија име „Савремено позориште“ да би [[1972]]. године добило име „Београдско позориште“. Коначно, у позоришној сезони [[1975]]/[[1976|76]] поново постаје самостално и добија садашње име „Позориште на Теразијама“. Током периода реконструкције матичне зграде и исељења у Установу културе „Вук Караџић“ од [[1991]]. до [[2005]]. године, позориште је носило име „Театар Т“.
 
 
Прва премијера у позоришту била је премијера [[Нушић|Нушићеве]] комедије „[[Др (комедија)|Др]]“, [[1. март]]а [[1951]]. године. Као друга премијера, [[21. март]]а 1951. године изведена је музичка сатирично-хумористична ревија „Дођите сутра“ у којој су се први пут представили сви ансамбли Хумористичког позоришта. {{sfn|Јовановић|2009|pp=21}} Музички репертоар се затим проширио и на оперету, а прва која је била изведена у позоришту била је из периода берлинске међуратне оперете „Код белог коња“ [[15. октобар|15. октобра]] 1951. године. Једна од карактеристика Хумористичког позоришта је концепт који је осмислио Радивоје-Лола Ђукић а огледао се у посебној музичко-драматуршкој обради комедија којима су говорне комедије претварали у музичке. Тако је Лола Ђукић, режирајући енглески [[водвиљ]] Брендона Томаса, „Чарлијева тетка“, у представу укључио хор и балет и створио ревијско-комедијски спектакл под називом „Маскарада“ који је премијерно изведен [[12. април]]а [[1952]]. године, а у којем је главну улогу имао [[Миодраг Петровић Чкаља]]. {{sfn|Јовановић|2009|pp=22}}
 
[[Датотека:Maratonci trče počasni krug - premijera 06.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Маратонци“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 24. мај 2008.|right|450px]]
 
=== Спајање са Београдским драмским позориштем ===
 
Први велики амерички мјузикл на репертоару био је мјузикл „Оклахома“ Роџерса и Хамерстејна. Премијера је одржана [[5. март]]а [[1966]]. године у режији [[Светозар Рапајић|Светозара Рапајића]] и са [[Драган Лаковић|Драганом Лаковићем]] и [[Жељка Рајнер|Жељком Рајнер]] у главним улогама. Представа је доживела велики успех и признање како публике тако и критике и од тада мјузикл заузима све већи део музичког репертоара Позоришта на Теразијама. Упркос лошим техничким могућностима, малој сцени, скромним певачким и играчким могућностима глумаца који нису кроз формално образовање добијали довољно компетенција, овај технички и уметнички компликован жанр је почео полако да се развија, често уз велика довијања режисера, костимографа и сценографа како оригинално дело не би трпело. Уследили су мјузикли „Карневал“ Боба Мерила у режији Соје Јовановић ([[15. децембар]] [[1966]]), „Прича из западног кварта“ Леонарда Берстејна ([[31. март]] [[1968]]), „Пољуби ме, Кети“ Кола Портера ([[11. мај]] [[1969]]), „Хало, Доли“ Џерија Хермана ([[26. април]] [[1971]]), као и „[[Виолиниста на крову]]“ Бока-Стејна ([[2. април]] [[1972]]) у режији Александра Ђорђевића која је добила велика признања и у којој је [[Мића Татић]] имао главну улогу. {{sfn|Јовановић|2009|pp=37-38}}
 
[[Датотека:Neki to vole vruće - premijera 06.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Неки то воле вруће“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 9. фебруар 2007.|left|450px]]
 
=== Позориште на Теразијама ===
 
Наставак традиције филмских мјузикла обезбедио је „Бриљантин“ Џима Џејкобса и Ворена Кејса ([[16. новембар]] [[1995]]) у режији [[Михаило Вукобратовић|Михаила Вукобратовића]] и [[Наташа Кличковић|Наташом Кличковић]] и [[Дејан Луткић|Дејаном Луткићем]] у главним улогама. Успех ове представе најбоље илуструје чињеница да је након 200 извођења, представа обновљена, уз измењену глумачку поделу у којој су главне улоге тумачили [[Мина Лазаревић]] и [[Никола Булатовић]] ([[7. децембар]] [[2001]]). {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
[[Датотека:Briljantin - premijera 04.jpg|мини|Сцена са премијере мјузикла „Бриљантин“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 11. април 2009.|right|450px]]
 
Након „Бриљантина“ протекле су 4 године пре прве велике премијере. Паузу је прекинула представа „[[Лутка са насловне стране]]“ по тексту [[Гордан Михић|Гордана Михића]] и на музику [[Бора Ђорђевић|Боре Ђорђевића]] [[20. новембар | 20. новембра]] [[1999]]. године. Након ове паузе, у позоришту ће се усталити пракса да свака сезона има једну велику премијеру. Велики успех постигла је и редитељка [[Ивана Димић]] са мјузиклом „Гоље“ ([[29. октобар]] [[2001]]). Рађен према мотивима британског филма „До голе коже“, редитељка је причу о отпуштеним британским металским радницима који суочени са проблемима у којима су се нашли одлучују да постану стриптизери, сместила у незапосленошћу и немаштином погођену [[Раковица (Београд)|Раковицу]]. Овај мјузикл сматра се једним од најуспешнијих остварења у историји домаћег мјузикла. {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
Након „Светлости позорнице“, уследиле су представе „Корус лајн“ по тексту Џемса Керквуда и Николаса Дантеа ([[27. октобар]] [[2005]]), „Спусти се на земљу“ по тексту Гордане Гонцић у режији Југа Радивојевића ([[19. јануар]] [[2006]]) која представља први мјузикл из области пародираног сајенс-фикшна и „Хероји“ Предрага Перишића у музичкој обради Војкана Борисављевића и у режији Славенка Салетовића ([[18. мај]] [[2006]]).
 
[[Датотека:Čikago - Stoto izvođenje 04.JPG|мини|Сцена са стотог извођења мјузикла „Чикаго“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 20. фебруар 2009.|left|450px]]
 
Велики искорак у смислу величине продукције, али и на квалитативном нивоу донео је мјузикл „[[Чикаго (позориште)|Чикаго]]“ Фреда Еба и [[Боб Фоси|Боба Фосија]], у режији Кокана Младеновића и у кореографији Мојце Хорват (18. и 19. октобра 2006). Био је то велики продукциони подухват у којем су све главне улоге имале двоструку поделу. На овај начин се осигурала изведба представе у случају непредвиђених околности, али се и отворила могућност да се поједине улоге сагледају са различитом визуром и уз помоћ различитих креативних средстава, а без нарушавања концепта представе. Такође, у овој представи је остварено и уједињавање ансамбла кроз прожимање глумачке, вокалне и телесне фактуре. Мјузикл „Чикаго“ је сатирична и цинична прича о систему вредности у коме се злочин исплати, у коме влада корупција и превара и у коме таблоидизација друштва добијају огромне размере, а истина постаје оно што се пласира кроз медијиски шоу. {{sfn|Јовановић|2009|pp=69}}
 
По повратку на матичну сцену, модерни мјузикл је постао главно опредељење позоришта у репертоарском смислу, а у мјузиклу једно од главних обележја јесте и плесна функција. Тако је плесни израз у овом периоду нарастао и квантитативно и квалитативно са усмерењем ка џез балету и модерном бродвејском стилу [[Боб Фоси|Боба Фосија]]. У овом периоду, Позориште на Теразијама, свесно да је употреба балетског ансамбла тренутно ограничена на само један плесни израз, у жељи да му пружи могућност да се усавршава ширећи стилске могућности, отвара једну потпуно нову репертоарску линију у виду балетских представа заснованих на естетици модерног балета. Тако настају представе „-{La Capinera}-“ ([[13. април]] [[2007]]) у режији и кореографији Микеле Мерола, према музици Кирила Џајковског у којој главну улогу игра [[Ашхен Атаљанц]] и представа „Земља“ ([[13. фебруар]] [[2008]]) у којој је примењен играчки израз настао према стилу америчких уметника Хозеа Лимона и Алвина Ејлија. {{sfn|Јовановић|2009|pp=74}}
 
[[Датотека:Kabare - premijera 02.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Кабаре“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 18. децембар 2007.|right|450px]]
 
Поред великих мјузикла, скромних варијанти музичких комедија, модерних плесних представа, Позориште на Теразијама је, још у периоду пре повратка на обновљену сцену, неговало ширење могућности жанровских варијетета музичког позоришта и окретало се мањим формама, различитим камерним облицима [[Кабаре|кабаретског]] типа. Прве представе укључивале су једну ауторску личност, непосредни контакт са публиком уз додатак балетских и музичких сегмената. Ове представе су се изводиле и у фоајеу теразијске сцене, али и на малој сцени [[Пета београдска гимназија|Пете београдске гимназије]]. Прву представу ове врсте извео је Раде Марјановић, кабаером под насловом „Добра стара времена“ [[29. марта]] [[2003]]. године. Ова представа је, уз променљиви састав гостију (гостовале су [[Лола Новаковић]], [[Тања Бошковић]], [[Даница Максимовић]] и др) одиграна више од сто пута. {{sfn|Јовановић|2009|pp=76}} Уследиле су представе „Замисли живот“ Миленка Заблаћанског ([[27. јун]] 2003), кабаре „Љубав, ах Љубав“ Веселина Стијовића ([[28. мај]] [[2004]]), а по повратку на обновљену сцену и представе „Хамлет, Хамлет, Еуротреш“ Маје Пелевић и Филипа Вујошевића ([[19. мај]] 2008) која представља пародију на илузију о савршеној Европи кроз историју [[Еуросонг|Еуросонга]] и кабаре „Како разумети Србе“ по концепту Жељка Јовановића и Михаила Вукобратовића ([[22. децембар]] 2008) који на ироничан начин покушава да ослика противречности српског менталитета. Кабаретска сцена Позоришта на Теразијама данас носи име настрадалог глумца Миленка Заблаћанског. {{sfn|Јовановић|2009|pp=77}}
 
Други период, период Савременог позоришта од спајања са Београдским драмским позориштем до коначног раздвајања 1975. године, првобитно је донео потпуно измењени концепт у којем је дошло до гашења оперете и стварања модерног булеварског позоришта чија је окосница била усмерена ка музичкој ревији и западноевропској музичкој комедији. Овај концепт се током година постепено ублажавао тако да је дошло до повратка оперете и постепеног усмерења ка жанру мјузикла. Тако су паралелно егзистирали класична оперета и велики, класични примери америчког мјузикла. {{sfn|Јовановић|2009|pp=77}}
 
[[Датотека:Mamma Mia - premijera 20.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Мама миа“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 27. март 2015.|right|450px]]
 
Након осамостаљења 1975. године, мјузикли су све више освајали репертоар, док се удео оперете нагло смањивао, све до потпуног гашења. Посебна пажња је поклањана тзв. „литерарном мјузиклу“ односно делима насталим на великим класицима светске литературе. У овом периоду било је и покушаја стварања домаћег мјузикла.
 
== Галерија ==
<gallery>
Briljantin - premijera 05.jpg | Бриљантин, премијера 11. април 2009.
Cigani lete u nebo 04.JPG | Цигани лете у небо, 16. октобар 2005.
Elizabeta Djorevska i Ljiljana Stjepanovic - Dva mirisa ruže 05.jpg | Два мириса руже, 11. новембар 2005.
Glavo luda - Premijera 16.JPG | Главо луда, премијера 28. септембар 2012.
Glorija - premijera 14.JPG | Глорија, премијера 5. октобар 2010.
Grk Zorba - Premijera 08.JPG | Грк Зорба, премијера 6. октобар 2011.
Kabare - premijera 05.JPG | Кабаре, 18. децембар 2007.
La Strada - premijera 09.JPG | Ла страда, премијера 2. октобар 2009.
Mamma Mia - premijera 16.JPG | Мама миа, премијера 27. март 2015.
Maratonci trče počasni krug - premijera 23.JPG | Маратонци, премијера 24. мај 2008.
Neki to vole vruće - premijera 07.JPG | Неки то воле вруће, премијера 9. фебруар 2007.
Pod sjajem zvezda 30.JPG | Под сјајем звезда, 24. децембар 2011.
Nikola Simic - Producenti - premijera 18.jpg | Продуценти, премијера 16. фебруар 2011.
Sweet Charity - Premijera 07.JPG | Слатка Черити, 29. јануар 2016.
Viktor Viktorija - Premijera 04.JPG | Виктор Викторија, премијера 11. јун 2014.
Zona Zamfirova - Premijera 02.JPG | Зона Замфирова, премијера 9. новембар 2012.
Čikago - Stoto izvođenje 10.JPG | Чикаго, стото извођење, 20. фебруар 2009.
Ženidba i udadba - Premijera 10.JPG | Женидба и удадба, премијера 8. новембар 2013.
</gallery>
 
== Референце ==