Сима Ћирковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 33:
Упоредо са већ поменутом дисертацијом изашла је књига [[Историја средњовековне босанске државе (књига)|Историја средњовековне босанске државе]] у Београду [[1964]]. године. Са групом аутора учествовао је у писању [[Историја Црне горе (књига)|Историје Црне Горе]], књ. II, том 1-2 ([[1970]]). Са [[Иван Божић|Иваном Божићем]], [[Милорад Екмечић|Милорадом Екмечићем]] и [[Владимир Дедијер|Владимиром Дедијером]] објавио је књигу: ''Историја Југославије'' (Београд [[1972]], на [[енглески језик|енглеском језику]] [[Њујорк]] [[1974]], на [[кинески језик|кинеском]] [[Пекинг]] [[1984]]). Био је уредник прве књиге ''[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа]]'' (Београд, [[1981]]). Књига ''Срби у средњем веку'' првобитно је објављена на [[италијански језик|италијанском]] ([[Милано]] [[1992]], [[1994]]), преведена је на [[француски језик|француски]] ([[Париз]] [[1992]]) и [[руски језик|руски]] ([[Москва]] [[1996]]), код нас је објављена [[1995]]. и [[1997]]. године. Учествовао је и у неким европским делима, написао преглед средњовековне прошлости Западних и Јужних Словена. (''-{Gli Slavi occidentali e meridionali e l' area balcanica}-'') за трећи том ''-{Il Medioevo, Storia d'Europa}-'' ([[Торино]] [[1995]]).
Ћирковић је сарађивао у већем броју монографија о манастирима ([[Манастир Студеница|Студеница]], [[Пећка патријаршија]], [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]]) и градовима ([[Бар (Црна Гора)|Бар]], [[Будва]], [[Голубац]], [[Пријепоље]], [[Смедерево]], [[Сремска Митровица]], [[Сомбор]], [[Шабац]]). У дужем периоду се бавио изворима: приредио је српске повеље [[Манастир Велика Лавра|Лавре светог Атанасија]] (Париз, [[1982]]) и српске повеље [[манастир светог Пантелејмона|манастира светог Пантелејмона]] (Париз, 1982) за едицију ''-{Archives de l'Athos}-''. Превео је и коментарисао одломке из дела [[Нићифор Григора|Нићифора Григоре]] и [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]] до 1341. године у књизи ''VI Византијских извора'' (са [[Божидар Ферјанчић|Божидаром Ферјанчићем]]), идентификовао је и коментарисао изворе [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] ([[1968]]), превео и коментарисао изворе о Косовској бици ([[1989]]). Учествовао је у приређивањима дела старијих историчара ([[Стојан Новаковић|С. Новаковића]], [[Михаило Динић|М. Динића]], [[Љубомир Стојановић|Љ. Стојановића]]). У новије време бави се историјом [[Српска историографија|српске историографије]]. Написао је велики број одредница у ''[[Енциклопедија српске историографије|Енциклопедији српске историографије]]'' и ''Лексикону српског средњег века''.
У најновија историографска дела академика Ћирковића спада књига ''-{The Serbs}-'' („Срби“, Лондон 2004) објављена у библиотеци ''-{The Peoples of Europe}-'' („Народи Европе“) британске издавачке куће ''-{The Blackwell Publishing}-''. Дело, које на луцидан и ерудитиван начин обраћује српску историју од досељавања Словена до краја 20. века, појавило се и у издању на српском језику 2005. и то у идентичној опреми као претходно енглеско издање. Поред тога, Завод за уџбенике и настава средства је објавио прву стручну монографију посвећену најмоћнијем средњовековном владару Србије ''Стефан Душан, краљ и цар'' (Београд 2005) коју су заједничким радом написали академик Ћирковић и његов дугогодишњи пријатељ и сарадник, покојни [[Божидар Ферјанчић]]. Монографија о [[Стефан Душан|цару Душану]] биће ускоро реиздата са потпуним критичким апаратом у издању [[Византолошки институт САНУ|Византолошког института САНУ]].
| |||