Поштена употреба — разлика између измена

У то време такозвани "штампани резимеи" целих дела ({{јез-енг|abridgement}}) нису били сматрани крађом интелектуалног власништва, тако да ни право ''деривата'' неког дела није могло бити атрибутовано ексклузивно на аутора. Судија је у складу са тадашњим правом дао претпоставку да се радило о приказу или смотри, то јест делу сумирања ({{јез-енг|review}}) при којем је дозвољено да се у циљу рецензије у "поштеној намери" цитира чак и толико велика пропорција оригинала, уколико је намера да се наведени материјал користи у виду цитата за разумну и "правичну" критику. Такав аргумент касније је назван "најгори став о интелектуалном власништву икада представљен".<ref>Patterson, as discussed by Meera Nair, [http://fairduty.wordpress.com/2011/08/23/summers-end/ "Summer's End"], ''Fair Duty'' (blog), Aug. 23, 2011.</ref>

 

 

Наравно, суд је био подељен, јер ''обим'' употребљеног материјала и није најбитнији (не по данашњим законима, него из моралног гледишта). Пошто, гледано с друге стране, чак и ''делић'' туђег дела може да буде злоупотребљен ако се користи у контексту који нарушава ауторитет оригиналног аутора, или ако га ускраћује примања од свог дела јер га је неко непромењено прекопирао и дистрибуисао.