Позориште на Теразијама — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(+ слике и галерија)
м
| website = www.pozoristeterazije.com
}}
 
[[Датотека:Cigani lete u nebo 13.JPG|мини|Сцена из мјузикла „Цигани лете у небо“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 16. октобар 2005.|right|470px350px]]
 
'''Позориште на Теразијама''' је основано [[22. децембар|22. децембра]] [[1949]]. године од стране [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] <ref>{{cite web|title=Портал Беоинфо, Позориште на Теразијама|url=http://www.beograd.rs/naj/gradska-vlast/2257-pozoriste-na-terazijama/|accessdate=13. 9. 2016}}</ref> као „Хумористичко позориште“, стална, репертоарска установа [[позориште|позоришне културе]], [[музика|музичког]] и [[комедија|комедијског]] жанра. Од [[1954]]. до [[1959]]. године зове се „Београдска комедија“. Спајањем са [[Београдско драмско позориште|Београдским драмским позориштем]] 1959. године добија име „Савремено позориште“ да би [[1972]]. године добило име „Београдско позориште“. Коначно, у позоришној сезони [[1975]]/[[1976|76]] поново постаје самостално и добија садашње име „Позориште на Теразијама“. Током периода реконструкције матичне зграде и исељења у Установу културе „Вук Караџић“ од [[1991]]. до [[2005]]. године, позориште је носило име „Театар Т“.
 
Последњих година, репертоарска делатност Позоришта на Теразијама доживљава убрзан уметнички и маркетиншки успех. Изузетну гледаност постижу комедије „Др“, „Парадокс“, затим [[мјузикл]] „Неки то воле вруће“, док су „Лутка са насловне стране“, „Јубилеј“ (апсолутни победник [[Дани комедије|Дана комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]] [[2000]]), „Бриљантин“, „Гоље“ и „Пољуби ме Кејт“ већ постали култни позоришни догађаји, за којима интересовање постоји и ван граница наше земље.
<br /><br /><br />
 
== Историјат ==
 
Редитељка Соја Јовановић, која је обележила период реформе позоришта током 1960их и умела да препозна важност модерне западноевропске музичке комедије, пред крај своје редитељске каријере спретно и духовито режира култне мјузикле на тему брачних и вереничких заврзлама. Тако су своје место на репертоару нашле представе „Мој дечко“ Сендија Вилсона ([[24. септембар]] [[1984]]) и „Волим своју жену“ Стјуарта и Колмена ([[26. септембар]] [[1986]]). Значајно место на репертоару имали су филмски мјузикли „[[Неки то воле вруће (представа)|Неки то воле вруће]]“ Стоуна, Мерила и Стајна ([[27. децембар]] [[1990]]), „Мала ноћна музика“, Вилера и Сондхајма ([[13. јун]] [[1991]]) према [[Ингмар Бергман|Бергмановом]] филму „Осмех летње ноћи“ која је у теразијском извођењу названа „Давни флерт“, и најзад „Кабаре“ Мастерофа, Кандера и Еба ([[21. јун]] [[1993]]) где у главним улогама наступају [[Ана Софреновић]], [[Раде Марјановић]] и [[Дара Џокић]]. {{sfn|Јовановић|2009|pp=50-53}}
<br /><br /><br /><br />
 
=== Театар Т ===
 
Од [[1991]]. до [[2005]]. године, због вишегодишње реконструкције своје матичне зграде, Позориште на Теразијама је представе је изводило на сцени „Театар Т“ у Установи културе „Вук Караџић“. У условима опште материјалне и друштвене нестабилности, дошло је до честих промена на челу позоришта, тражио се нови концепт, било је идеја да се музичка сцена потпуно укине или да се сведе на повремено опслуживање комедијског репертоара. Овакви догађаји довели су у питање опстанак музичког позоришта, али упркос томе, рађале су се и велике представе које ће остати забележене као најбоље представе тог периода као што је „Лукреција“ у режији [[Јагош Марковић|Јагоша Марковића]]. {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
[[Датотека:Briljantin - premijera 04.jpg|мини|Сцена са премијере мјузикла „Бриљантин“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 11. април 2009.|right|450px]]
 
Једна од веома занимљивих репертоарских линија и новина у позоришту на Теразијама био је први стрип-мјузикл „Алан Форд — брадати пљачкаши“ ([[11. новембар]] [[1994]]) по тексту који је [[Мирјана Лазић]] приредила према једној епизоди истоименог стрипа, а у режији [[Кокан Младеновић|Кокана Младеновића]]. {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
Наставак традиције филмских мјузикла обезбедио је „Бриљантин“ Џима Џејкобса и Ворена Кејса ([[16. новембар]] [[1995]]) у режији [[Михаило Вукобратовић|Михаила Вукобратовића]] и [[Наташа Кличковић|Наташом Кличковић]] и [[Дејан Луткић|Дејаном Луткићем]] у главним улогама. Успех ове представе најбоље илуструје чињеница да је након 200 извођења, представа обновљена, уз измењену глумачку поделу у којој су главне улоге тумачили [[Мина Лазаревић]] и [[Никола Булатовић]] ([[7. децембар]] [[2001]]). {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
[[Датотека:Briljantin - premijera 04.jpg|мини|Сцена са премијере мјузикла „Бриљантин“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 11. април 2009.|right|450px]]
 
Након „Бриљантина“ протекле су 4 године пре прве велике премијере. Паузу је прекинула представа „[[Лутка са насловне стране]]“ по тексту [[Гордан Михић|Гордана Михића]] и на музику [[Бора Ђорђевић|Боре Ђорђевића]] [[20. новембар | 20. новембра]] [[1999]]. године. Након ове паузе, у позоришту ће се усталити пракса да свака сезона има једну велику премијеру. Велики успех постигла је и редитељка [[Ивана Димић]] са мјузиклом „Гоље“ ([[29. октобар]] [[2001]]). Рађен према мотивима британског филма „До голе коже“, редитељка је причу о отпуштеним британским металским радницима који суочени са проблемима у којима су се нашли одлучују да постану стриптизери, сместила у незапосленошћу и немаштином погођену [[Раковица (Београд)|Раковицу]]. Овај мјузикл сматра се једним од најуспешнијих остварења у историји домаћег мјузикла. {{sfn|Јовановић|2009|pp=59-64}}
 
Мјузикл „Маратонци“ ([[25. мај]] [[2008]]), према црној комедији [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]], у режији Кокана Младеновића и са [[Драган Вујић|Драганом Вујићем]], [[Иван Босиљчић|Иваном Босиљчићем]], [[Калина Ковачевић|Калином Ковачевић]], [[Марко Живић|Марком Живићем]] и [[Иван Јевтовић|Иваном Јевтовићем]] у главним улогама, представља, у продукционом смислу најамбициознији теразијски пројекат и велики, прави, успешни српски мјузикл који је према квалитету упоредив са квалитетним светским примерима литерарног мјузикла. {{sfn|Јовановић|2009|pp=73}}
 
По повратку на матичну сцену, модерни мјузикл је постао главно опредељење позоришта у репертоарском смислу, а у мјузиклу једно од главних обележја јесте и плесна функција. Тако је плесни израз у овом периоду нарастао и квантитативно и квалитативно са усмерењем ка џез балету и модерном бродвејском стилу [[Боб Фоси|Боба Фосија]]. У овом периоду, Позориште на Теразијама, свесно да је употреба балетског ансамбла тренутно ограничена на само један плесни израз, у жељи да му пружи могућност да се усавршава ширећи стилске могућности, отвара једну потпуно нову репертоарску линију у виду балетских представа заснованих на естетици модерног балета. Тако настају представе „-{La Capinera}-“ ([[13. април]] [[2007]]) у режији и кореографији Микеле Мерола, према музици Кирила Џајковског у којој главну улогу игра [[Ашхен Атаљанц]] и представа „Земља“ ([[13. фебруар]] [[2008]]) у којој је примењен играчки израз настао према стилу америчких уметника Хозеа Лимона и Алвина Ејлија. {{sfn|Јовановић|2009|pp=74}}
 
[[Датотека:Kabare - premijera 02.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Кабаре“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 18. децембар 2007.|right|450px]]
 
По повратку на матичну сцену, модерни мјузикл је постао главно опредељење позоришта у репертоарском смислу, а у мјузиклу једно од главних обележја јесте и плесна функција. Тако је плесни израз у овом периоду нарастао и квантитативно и квалитативно са усмерењем ка џез балету и модерном бродвејском стилу [[Боб Фоси|Боба Фосија]]. У овом периоду, Позориште на Теразијама, свесно да је употреба балетског ансамбла тренутно ограничена на само један плесни израз, у жељи да му пружи могућност да се усавршава ширећи стилске могућности, отвара једну потпуно нову репертоарску линију у виду балетских представа заснованих на естетици модерног балета. Тако настају представе „-{La Capinera}-“ ([[13. април]] [[2007]]) у режији и кореографији Микеле Мерола, према музици Кирила Џајковског у којој главну улогу игра [[Ашхен Атаљанц]] и представа „Земља“ ([[13. фебруар]] [[2008]]) у којој је примењен играчки израз настао према стилу америчких уметника Хозеа Лимона и Алвина Ејлија. {{sfn|Јовановић|2009|pp=74}}
 
Поред великих мјузикла, скромних варијанти музичких комедија, модерних плесних представа, Позориште на Теразијама је, још у периоду пре повратка на обновљену сцену, неговало ширење могућности жанровских варијетета музичког позоришта и окретало се мањим формама, различитим камерним облицима [[Кабаре|кабаретског]] типа. Прве представе укључивале су једну ауторску личност, непосредни контакт са публиком уз додатак балетских и музичких сегмената. Ове представе су се изводиле и у фоајеу теразијске сцене, али и на малој сцени [[Пета београдска гимназија|Пете београдске гимназије]]. Прву представу ове врсте извео је Раде Марјановић, кабаером под насловом „Добра стара времена“ [[29. марта]] [[2003]]. године. Ова представа је, уз променљиви састав гостију (гостовале су [[Лола Новаковић]], [[Тања Бошковић]], [[Даница Максимовић]] и др) одиграна више од сто пута. {{sfn|Јовановић|2009|pp=76}} Уследиле су представе „Замисли живот“ Миленка Заблаћанског ([[27. јун]] 2003), кабаре „Љубав, ах Љубав“ Веселина Стијовића ([[28. мај]] [[2004]]), а по повратку на обновљену сцену и представе „Хамлет, Хамлет, Еуротреш“ Маје Пелевић и Филипа Вујошевића ([[19. мај]] 2008) која представља пародију на илузију о савршеној Европи кроз историју [[Еуросонг|Еуросонга]] и кабаре „Како разумети Србе“ по концепту Жељка Јовановића и Михаила Вукобратовића ([[22. децембар]] 2008) који на ироничан начин покушава да ослика противречности српског менталитета. Кабаретска сцена Позоришта на Теразијама данас носи име настрадалог глумца Миленка Заблаћанског. {{sfn|Јовановић|2009|pp=77}}
 
У развојном току музичке сцене и позоришта у целини, могу се уочити четири катактеристична периода.
 
[[Датотека:Mamma Mia - premijera 20.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Мама миа“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 27. март 2015.|right|450px]]
 
Период од оснивања Хумористичног позоришта до спајања са Београдским драмским позориштем 1959. године, карактерише велики ентузијазам уметника у врло неповољним условима у којима су се изводиле и пробе и представе, одличан одзив публике и непризнавање од стране критике. Музички репертоар се углавном ослањао на [[Оперета|оперету]] у разним варијантама.
 
Други период, период Савременог позоришта од спајања са Београдским драмским позориштем до коначног раздвајања 1975. године, првобитно је донео потпуно измењени концепт у којем је дошло до гашења оперете и стварања модерног булеварског позоришта чија је окосница била усмерена ка музичкој ревији и западноевропској музичкој комедији. Овај концепт се током година постепено ублажавао тако да је дошло до повратка оперете и постепеног усмерења ка жанру мјузикла. Тако су паралелно егзистирали класична оперета и велики, класични примери америчког мјузикла. {{sfn|Јовановић|2009|pp=77}}
 
[[Датотека:Mamma Mia - premijera 20.JPG|мини|Сцена са премијере мјузикла „Мама миа“ у извођењу ансамбла Позоришта на Теразијама, 27. март 2015.|right|450px]]
 
Након осамостаљења 1975. године, мјузикли су све више освајали репертоар, док се удео оперете нагло смањивао, све до потпуног гашења. Посебна пажња је поклањана тзв. „литерарном мјузиклу“ односно делима насталим на великим класицима светске литературе. У овом периоду било је и покушаја стварања домаћег мјузикла.