Википедија

Бета Вукановић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 27:
Исте године. Бета је први пут излагала у Београду, у сали Народне скупштине, до које су слике допремили на таљигама, преко турске калдрме, сами су укуцавали ексере и на зидове качили слике.{{sfn|Петровић|2011}} Излагала је заједно са мужем и вајаром [[Симеон Роксандић|Симеоном Роксандићем]]. На изложбу је дошао и краљ [[Милан Обреновић]], поштовалац уметности и колекционар, који их је позвао да излажу и у двору.{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}} Изложба у двору је остварена 1900. године. Том приликом је краљ Милан откупио слику Ристе Вукановића „Дахије“, а сума за коју је откупљена је била довољна за куповину плаца на Дунавској падини, на углу улица Господар Јованове и Капетан Мишине, где су касније саградили себи кућу.{{sfn|Павловић Лончарски|2007|54}}
 
Године [[1899]]. брачни пар је добио дозволу од Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача [[Кирил Кутлик|ЦирилКирила КутљикаКутлика]], после његове смрти. Педагошки рад је започела 1900. Пошто су променили две адресе, Вукановићи су школу уселили у своју кућу у Капетан-Мишиној 13. Кућа још постоји са измењеном фасадом и од 1984 је [[споменик културе]] Београда. Пројектовао је [[Милан Капетановић]], пројектант југословенског павиљона на Светској изложби у Паризу. У кући су направљена четири велика атељеа. Од свега је била најлепша фасада куће, на којој је изнад главног улаза, Бета наслика „Три музе” - музика, сликарство и игра, симболично представљених, у облику три лепе жене, око којих су на стубићима били цветови плавих [[перуника]] и шарено пауново перје. Фасада, заједно са овим радом је уништена у бомбардовању током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а као једина успомена на фасаду је остала само разгледница у издању „[[Геца Кон|Геце Кона]]”.{{sfn|Ћирић|2007}}
 
Сликарска школа је радила од 1902. све до [[Први светски рат|Првог светског рата]].{{sfn|Музеј града Београда|Легат Бете Вукановић}} Риста је водио мушко, а Бета женско одељење школе, а касније су им се придружили сликар[[ Марко Мурат]] и вајар [[Ђорђе Јовановић]].{{sfn|Петровић|2011}} Циљ школе је било да припреми будуће полазнике страних сликарских академија, али и учитеље цртања за гимназије и више женске школе.{{sfn|Павловић Лончарски|2007|55}} Школа је 1905. године прерасла у Уметничко-занатску школу, и премештена у улицу Краља Петра. Из ње су изашле генерације импресиониста.{{sfn|Петровић|2011}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бета_Вукановић”