Руско-персијски рат (1651–53) — разлика између измена

'''Руско-Персијски рат 1651-53.''' био је оружани сукоб на [[Северном Кавказу]], повезан са [[Сафавиди|Сафавидским]] плановима да оснаже своје позиције у региону и истисну [[Руска Империја|русију]] из њега. Сафавидске снаге и њихови савезници валија (заповедник) [[Дагестан|дагестана]], Кан Дербента, извршили су неколико похода на земље под контролом Русије. Године 1653 [[Алексеј I Михајлович]] и његова влада размишљали су да упуте Руску [[Запорошку]] армију, али нису желели да распрше своју војску на новои фронту јер су с спремали за још један сукоб, због тога послат је изасланик у персију, да мирним путем реши овај сукоб. [[Шах Абас II]] слошио се са тим, при том наводећи да је сукоб био покренут без његовог знања.

Положај је у том тренутку био компликован за обе стране. Снаге [[Mogulsko carstvo|Могулског царства]] напале су источне стране персије и опселер [[Кандахар]]. Персија није могла да издржи борбу на оба фронта. Мир је био неопходан, обема странама, и Персијској и Руској, која се припремала за рат са пољском.([[Руско-пољски рат 1654-167]]).

Августа 1653. Године Кнез Иван Лобанов Ростовски и обласни заповедник Иван Коломин отпутовали су из свог центра у [[Астрахан]]у до Персије(Ирана). У априлу 1654 год. Амбасадори су се срели са шахом у Ирану. Као резултат руско-сафавидских преговора и компромиса конфликт је обустављен. У октобру 1654. велико посланство вратило се кући.

Пад [[Сунженске]] тврђаве допринео је јачању персијских позиција. Шах је појачао притисак на горштаке који су насељавали локална планинска подручја, а 1658, објавио је изградњу два утврђења на територији [[кумика]] туркијског племена на на северу дагестана. Ово је изазвало жестоку реакцију планинских народа и њихову побуну против сафавидске персије.