Црквени сабор — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
м
{{друго значење3|Сабор}}
'''Црквени сабори''' су формална тела која доносе одлуке, а сачињавају их епископи[[епископ]]и и представници [[Црква|Цркве]] ([[свештеник|свештеници]], [[Ђакон|ђакони]], [[монаштво|монаси]] или [[лаик|лаици]]). Сазивају се ради расправљања и разрешења спорних питања црквене доктрине и дисциплине. Могу бити [[Васељенски сабори|васељенски]] и [[Помесни сабори|помесни]]. Помесни сабори деле се на митрополитске, епископске и патријаршијске. За историју [[црква|хришћанске Цркве]] најзначајнији су васељенски или екуменски сабори које су признале и [[Католичка црква|Католичка]] и [[Православна црква]]. Православна црква данас признаје седам првих васељенских сабора, док католичка екуменским сматра још [[Осми васељенски сабор]], пет [[Латерански сабори|латеранских концила]], два [[Лионски сабори|лионска]] и два [[ватикански сабори|ватиканска сабора]].
 
Хришћанска црква је од свог настанка била грађена као заједница. Највиши орган Цркве морао је неизоставно да окупља њене вернике. Како је рана Црква била расута по дијаспорама широм Средоземља, утемељење њеног канонског система било је могуће само на скупу од највећег угледа, који би окупио јерархе из читавог хришћанства. И одлука да нејевреји могу ући у хришћанску заједницу донесена је на једном помесном сабору, одржаном у Назарету 40. године. Теолози су потврду ауторитету саборске институције налазили у Јеванђељу. Тако се [[Папа Иноћентије III|Инокентије III]], приликом отварања [[Четврти латерански сабор|Четвртог латеранског концила]], обратио прелатима цитирајући самог Христа: