Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
(Поправљене везе: АнтантаТројна антанта)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Главни чланак|Краљевина Угарска (1000—1918)}}
[[Датотека:Hungarian-Romanian War.de.png|мини|десно|300п|Мапа на којој су означени правци надирања и повлачења у рату између Мађарске и Румуније из 1919. године]]
Након [[аустро-угарска нагодба|нагодбе из 1867. године]] успостављена је [[Аустроугарска]] дуална монархија, у којој је Мађарима обезбеђена аутономија над југоисточним делом монархије: између осталог и у Трансилванији, где је постављен мађарски бироктратски апарат{{sfn|Kellogg|1995|ppp=4}}, и у Словачкој, у којој је политика мађаризације изазвала емиграције.<ref>[http://books.google.com/books?id=vv_j--ahNJwC&pg=PA283&dq=Slovakia+1867&hl=sr&ei=QyhcTOTwHJHf4gbF_uGNAg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Slovakia%201867&f=false -{A political chronology of Europe Аутор by Europa Publications Limited}-] 6. августа 2010.</ref> Фаворизујући Мађаре, друге по величини етничке групе у држави, бечка влада је изазвала незадовољство код осталих етничких група попут Чеха и Румуна.<ref>Cornwall, Mark. Last Years of Austria-Hungary: [http://www.amazon.ca/Last-Years-Austria-Hungary-Multi-National-Twentieth-Century/dp/0859895637 A Multi-National Experiment in Early Twentieth-Century Europe], 2nd ed. Exeter: University of Exeter Press, 2002.</ref>
 
Аустроугарска монархија водила је многе војне операције током [[Први светски рат|Првог светског рата]] борећи се против [[Руска Империја|Русије]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Румунија|Румуније]], али уз помоћ савезничке [[Немачко царство|Немачке]]. Са поразом [[Централне силе|Централних сила]] [[1918]]. године нестала је дуална монархија. [[Астер револуција|Астер револуцијом]] октобра 1918. године Мађарска је постала потпуно независна. Новом Народном Републиком управљала је либерална влада [[Михаљ Карољи|Михаља Карољија]].
 
[[Датотека:Czerny-chicos-de-lenin--outlawsdiary02tormuoft.png|мини|лево|250п|[[Јожеф Черњи]] са члановима „Лењинових момака“.]]
Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>-{Kodolányi, János}- (1979) [1941] (на [[Мађарски језик|мађарском]]). -{Süllyedő világ. Budapest: Magvető.}-. ISBN {{page|year=1979|isbn=978-963-270-935-2.|pages=}} {{OCLC|7627920}}</ref> Убијали су жртве без суђења.<ref>види изворе у чланку о [[Црвени терор у Мађарској|Црвеном терору]]</ref> Ово је изазвало низ сукоба са локалним становништвом, од којих су неки били насилни. Иако није јасно када и у којој мери је „Лењинова омладина“ постала егзекуторски одред, савремени медији сугеришу да је било еволуције од спроводника до убица. Тако је 18. маја 1919., готово два месеца од почетка четворомесечне Мађарске револуције из 1919. године [[Њујорк тајмс|„Њујорк тајмс“]] известио да известио да
 
{{цитат|„Лењинова омладина“... је добро наоружана пушкама, ручним бомбама и митраљезима. У америчком граду назвали би се [[гангстер]]има, али у недостатку одговорности владе у стању су да делују слободније. До сада су, по речима људи који су директно из Будимпеште, починили само пљачке, али будући да су криминалних инстиката и имајући моћ, нема сумње да би могли починити веће злочине.}}<ref>"Bela Kun Seeking American Favor", by The Chicago Tribune Corp., published in The New York Times, May 25, 1919</ref>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
1.572.075

измена