Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: Антанта → Тројна антанта |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 32:
{{Главни чланак|Краљевина Угарска (1000—1918)}}
[[Датотека:Hungarian-Romanian War.de.png|мини|десно|300п|Мапа на којој су означени правци надирања и повлачења у рату између Мађарске и Румуније из 1919. године]]
Након [[аустро-угарска нагодба|нагодбе из 1867. године]] успостављена је [[Аустроугарска]] дуална монархија, у којој је Мађарима обезбеђена аутономија над југоисточним делом монархије: између осталог и у Трансилванији, где је постављен мађарски бироктратски апарат{{sfn|Kellogg|1995|
Аустроугарска монархија водила је многе војне операције током [[Први светски рат|Првог светског рата]] борећи се против [[Руска Империја|Русије]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Румунија|Румуније]], али уз помоћ савезничке [[Немачко царство|Немачке]]. Са поразом [[Централне силе|Централних сила]] [[1918]]. године нестала је дуална монархија. [[Астер револуција|Астер револуцијом]] октобра 1918. године Мађарска је постала потпуно независна. Новом Народном Републиком управљала је либерална влада [[Михаљ Карољи|Михаља Карољија]].
Ред 58:
[[Датотека:Czerny-chicos-de-lenin--outlawsdiary02tormuoft.png|мини|лево|250п|[[Јожеф Черњи]] са члановима „Лењинових момака“.]]
Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>-{Kodolányi, János}-
{{цитат|„Лењинова омладина“... је добро наоружана пушкама, ручним бомбама и митраљезима. У америчком граду назвали би се [[гангстер]]има, али у недостатку одговорности владе у стању су да делују слободније. До сада су, по речима људи који су директно из Будимпеште, починили само пљачке, али будући да су криминалних инстиката и имајући моћ, нема сумње да би могли починити веће злочине.}}<ref>"Bela Kun Seeking American Favor", by The Chicago Tribune Corp., published in The New York Times, May 25, 1919</ref>
Ред 175:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
|