Панкратион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:UffiziFlorenceWrestlers.jpg|мини|десно|Борци панкратиона, античка грчка пластика]]
 
Панкратион или панкрација ([[Грчки језик|грчки]] „свеборба") је био борилачка вештина у старогрчким [[Олимпијске игре|античким]] играма. Први се први пут поуздано јавља [[648]]. године п. н. е.]], за време 33. олимпијских игара.<ref>{{cite book|last=Kyle|first=Donald G.|title=Sport and Spectacle in the Ancient World|url=http://books.google.com/books?id=LOiNBQAAQBAJ&pg=PA115|date=31 December 2014|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-118-61356-6|pages=115–}}</ref> [[Грци]] су веровали да је легендарни [[Тезеј]] основао панкратион. Једна нарочито међу Грцима популарна теорија јесте да је панкратион уз војску [[Александар Велики|Александра Великог]] стигао до [[Индија|Индије]], где је покренуо тамошње борилачке вештине и тиме онда и данашње далекоисточне борилачке вештине попут [[Кунг фу|кунгфуа]] и [[карате]]а.
 
Панкратион је био спој [[рвање|рвања]] (пале) и [[бокс]]а (пигме). Уз то су се користиле технике са ногама, и за разлику од бокса борило се сувим рукама (без рукавица односно бандажа). Надметање у панкратиону одржавало се петог, последњег дана олимпијских игара. Победа се добијала једино уз нокаут, предају или смрт противника. За разлику од рвања или бокса, у панкратиону нису постојала техничка правила. То значи да су били дозвољени ударци рукама, ногама, лактовима, коленима и прстима, као и бацање, полуге и болни хватови, у стајању и на поду. Једино су били забрањени уједање и ударање у очи. На основу тих правила користила се свака метода да се противник савлада. Чак ни од пробода стомака руком и чупања [[унутрашњи органи|унутрашњих органа]] стари грчки борци нису зазирали, мада је ово важило за бешчасно. Многи побеђени борци тако су нашли смрт или су напустили арену као инвалиди. Било је случајева да је побеђени платио борбу животом, али му се због добре борбе посмртно признавала победа.