Прокламација о еманципацији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
'''Прокламација о еманципацији''' ({{јез-енг|Emancipation Proclamation}}) се састоји од два [[извршно наређење (Сједињене Државе)|извршна наређења]] која је издао председник САД, [[Абрахам Линколн]] током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]]. Прво наређење, издато 22. септембра 1862. је прогласило слободу за све робове у свим државама [[Конфедеративне Америчке Државе|Конфедеративних Америчких Држава]] које се не врате под контролу Уније до 1. јануара 1863. Друго наређење, издато 1. јануара 1863. је именовало десет држава на које се прокламација односи. Линколн је издао ова извршна наређења под ауторитетом ''главнокомандујућег војске и морнарице'', по члану II, одељак 2 [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устава Сједињених Држава]].{{sfn|Crowther|2000|p=651}}
Прокламација није именовала робовласничке [[граничне државе (Амерички
Прокламација о еманципацији је у време издавања критикована јер је ослободила само робове на територијама над којима Унија није имала контролу. Иако већина робова није одмах ослобођена, Прокламација јесте ослободила три хиљаде робова на сам дан кад је ступила на снагу<ref name=SIFBEP>-{Keith Poulter, "Slaves Immediately Freed by the Emancipation Proclamation", ''North & South'' vol. 5 no. 1 (December ). (2001). стр. 48.}-</ref> у деловима девет од десет држава на које се односила (Тексас је изузетак).<ref name=AEPLRES>-{William C. Harris, "After the Emancipation Proclamation: Lincoln's Role in the Ending of Slavery", North & South vol. 5 no. 1 (December 2001), map o. стр. 49}-</ref> У свим конфедеративним државама (изузев Тенесија и Тексаса), Прокламација је одмах ступила на снагу на територијама које је Унија окупирала, и најмање 20.000 робова<ref name=SIFBEP /><ref name=AEPLRES /> је ослобођено 1. јануара 1863.
Ред 39:
Прокламација је издата у два дела. Први део, издат 22. септембра 1862. је био прелиминарна објава која је најављивала намере другог дела, који је званично ступио на снагу 100 дана касније, 1. јануара 1863, током друге године Грађанског рата. То је била Линколнова декларација по којој се трајно ослобађају сви робови из свих области Конфедерације које се нису вратиле под федералну контролу до јануара 1863. Десет држава је поименце наведено у другом делу (Јужна Каролина, Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизијана, Тексас, Вирџинија, Арканзас, Северна Каролина). Нису биле именоване робовласничке државе лојалне Унији: [[Мериленд]], [[Делавер]], [[Мисури]] и [[Кентаки]]. Такође није била именована држава Тенеси, која је у то време била отприлике пола-пола подељена између Уније и Конфедерације. Наведени су изузеци у оквиру ових држава, за области које су биле под контролом Уније 1. јануара 1863. Изузето је било 48 округа које је требало да ускоро формирају [[Западна Вирџинија|Западну Вирџинију]], седам других округа [[Вирџинија|Вирџиније]] укључујући округе Беркли и Хемпшир који су убрзо додати Западној Вирџинији, [[Њу Орлеанс]] и 13 наведених парохија у близини.
Међу областим јужњачких држава под окупацијом Севера у којима су локални команданти Прокламацију одмах спровели у дело су били [[Винчестер, Вирџинија]]<ref>
=== Тренутни ефекат ===
|