Википедија

Црква Светог Ахилија у Ариљу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 23:
|Остава=Category:Saint Achillius Church (Serbia)
}}
'''Црква Светог Ахилија''' је смештена на узвишењу у средишту данашњег [[Ариље|Ариља]] и задужбина је краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] (краљ Србије [[1276]] — [[1282]], [[краљ Срема]] 1282—1316) са краја [[13. век|XIII века]]. Има основу једнобродне грађевине са [[нартекс]]ом и [[егзонартекс]]ом, а подигнута је у [[Рашки стил|Рашком стилу]], у коме јединствена по својим ''витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама''<ref name="СК" />. Израда [[фрескопис]]а је завршена [[1296]]. године и израђен је традицијама [[златно доба српског сликарства|монументалног стила српског фрескосликарства XIII века]], а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге [[Каталина Арпадовић|Каталине]] и њихових синова ([[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]] и [[Стефан Владислав II|Владислав]]), као и његовог брата, краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од [[1219]]. године<ref name="ВМ">{{ВМ-ПМ}}</ref> било седиште [[Моравичка епархија|моравичких епископа]] и потоњих митрополита, који су се понекад називали и [[Ариљска епархија|ариљским]]. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[976]] — [[1014]]976—1014), који је [[ахил Лариски|светом Ахилију]] подигао [[Манастир светог Ахилија у Преспи|велики манастир]] у својој престоници Преспи. Манастир је био архијерејско седиште и [[1433]]. године, а [[1650]]. године се помиње као запустео. Крајем [[19. век|XIX века]] у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски [[генеалогија|родослови]] наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло [[смирна (смола)|миро]]<ref name="ВМ" />.
 
[[Рестаурација|Конзерваторски]] радови на цркви су окончани [[1996]]. године, а сама грађевина се налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]<ref>[http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=sc&p=901 ''„Споменици културе од изузетног значаја“''] ([[Министарство културе Републике Србије]]) {{sr}}</ref><ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=481|Име=Црква Св. Ахилија}}</ref>.
Ред 33:
== Сликарство ==
[[Датотека:StefanDragutin.jpg|мини|лево|140п|Ктиторски портрет краља Драгутина]]
Према натпису очуваном у цркви, њен [[живопис]] је завршен [[1296]]. године и надовезује се на тзв. ''[[златно доба српског сликарства|златни век српског сликарства]]'', који свој врхунац достиже сликарством [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]] ([[1263]] — [[1268]]1263—1268). Данас је у делимично очуван, највише у нартексу, у нешто мањој мери у [[наос]]у, док су у егзонартексу очувани само мали фрагменти.
 
У првој зони фрескописа у наосу приказани су, у стојећем положају, свеци из [[немањићи|династије Немањића]] са српским [[епископ]]има и [[архиепископ]]има, као својеврсна потврда јединства државе и цркве у [[Немањићка Србија|Немањићкој Србији]]<ref name="СК" />. Изнад њих су приказане сцене из живота [[Богородица|Пресвете Богородице]], [[Велики хришћански празници|Велики празници]] и [[Христос|Христова]] страдања. [[Ђаконикон]] је украшен призорима из живота [[Свети Никола|светог Николе]], док су у [[Апсида|апсиди]] представљене [[Евхаристија|евхаристичке]] теме.
Ред 53:
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|url=http://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=315-327}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|url=http://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{cite book|first=Миленка|last=Чанак-Медић|title=Свети Ахилије у Ариљу|year=2002|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе|location=Београд|isbnid=ISBN 86-80879-21-5}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Popović|first=Svetlana|title=The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)|url=http://books.google.com/books?id=yuAVAQAAMAAJ|journal=Старинар|issue=51: 2001|year=2002|pages=171-184}}
* {{СК-САНУ|Линк=481|Име=Црква Св. Ахилија}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Светог_Ахилија_у_Ариљу”