Геологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36:
[[Орас-Бенедикт од Сосира|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
 
[[Жорж Кивје]] (1769—1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]]. – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости стена [[Земљина кора|Земљине коре]] .<ref>Simon Winchester ; (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology. New York, NY: Perennial. {{page|year=2002|id=ISBN 0-06-093180-9.|pages=}}</ref> Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам [[фација]].
 
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] (1860—1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].
Ред 231:
 
== Литература ==
* {{cite book|first=Велимир; Даница|last=Јовановић; Срећковић-Батоћанин|title=Основи геологије|year=2006|publisher=Завод за уџбенике|location=Београд|isbnid=ISBN 86-17-13048-2}}
 
{{Науке о Земљи}}