Suspenzija (hemija) — разлика између измена

U [[hemija|hemiji]], suspenzija je [[Homogenost i heterogenost|heterogeni]] [[fluid]] koji sadrži čvrste [[čestica|čestice]] koje su prevelikedovoljno zavelike da se mogu [[sedimentacija|sedimentaciju.istaložiti]]. Obično moraju biti veće od 1 [[mikrometar|mikrometra]]. Čvrsta materija je raspršena u [[fluid]]u mehaničkim uticajem. Za razliku od [[Koloidni rastvor|koloida]], suspenzija će se s vremenom sedimentirati.<ref>Chemistry: Matter and Its Changes, 4th Ed. by Brady, Senese, ISBN 0-471-21517-1</ref> Primer suspenzija bi bio pesak u [[voda|vodi]]. Čestice čvrste materije su vidljive [[mikroskop]]om i one će se sedimentirati vremenom ako su ostavljene nasamo. Koloidi i suspenzije se razlikuju od [[rastvor]]a u kojima rastvorena materija ne postoji kao čvrsta materija, a rastvarač i rastvorak su homogeno pomešani.<ref>The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed.</ref>

Suspenzija tekčnihtečnih [[čestica]] ili finih čvrstih čestica u [[vazduh]]u se naziva [[aerosol]]. U [[atmosfera|atmosferi]] se oni sastoje od finih [[čestica]] prašine i čađi, [[morska sol|morske soli]], biogenih i vulkanskih [[sulfati|sulfata]], [[nitrati|nitrata]] i kapljica vode.

Suspenzije se klasificirajuklasifikuju na osnovu disperzione faze i disperzione sredine gde je ono prvo uobičajeno čvrsta materija, a drugo može biti čvrsta, tečna ili gasovita materija.

Suspenzije su, s termodimačkog gledišta, nestabilne, ali ipak mogu biti kinetički stabline dugo vremena. Njihovo vreme sedimentacije mora biti precizno izmereno da bi se mogao osigurati najbolji kvalitet proizvoda. "Stabilnost suspenzije se očituje u njezinoj sposobnosti da odoleva promenama vlastitih svojstava tokom vremena." - D.J. McClements.<ref>[http://books.google.com/books?id=wTrzBPbf_WQC&pg=PA269&dq=emulsion+stability#v=onepage&q=emulsion%20stability&f=false “Food emulsions, principles, practices and techniques” CRC Press 2005.2- M.P.C. Silvestre, E.A. Decker, McClements Food hydrocolloids 13 (1999) 419-424]</ref>

Mnogostruko raspršenje [[svetlost]]i spregnuto s vertikalnim skeniranjem je najraširenija tehnika za praćenje stanja suspenzije, zato što prepoznaje i kvantifikuje fenomen destabilizacije.<ref>I. Roland, G. Piel, L. Delattre, B. Evrard International Journal of Pharmaceutics 263 (2003) 85-94</ref><ref>C. Lemarchand, P. Couvreur, M. Besnard, D. Costantini, R. Gref, Pharmaceutical Research, 20-8 (2003) 1284-1292</ref><ref>O. Mengual, G. Meunier, I. Cayre, K. Puech, P. Snabre, Colloids and Surfaces A: Physicochemical and Engineering Aspects 152 (1999) 111–123</ref><ref>P. Bru, L. Brunel, H. Buron, I. Cayré, X. Ducarre, A. Fraux, O. Mengual, G. Meunier, A. de Sainte Marie and P. Snabre Particle sizing and characterization Ed T. Provder and J. Texter (2004)</ref> Koristi se na koncentriranim suspenzijama bez [[razređivanje|razređivanja]]. Kada [[svetlost|svetlo]] prolazi kroz suspenziju, čestice čvrste materije odbijaju svetlost. [[Intezitet]] odbijene svetlosti je proporcionalan [[količina|količini]] i [[volumen]]u čvrste materije u suspenziji. Dakle, lokalne promene u koncentraciji ([[sedimentacija]]) i globalne promene u koncentraciji ([[flokulacija]] i [[agregacija]]) se mogu pratiti i detektovati.