Подела рада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 32:
 
{{quote| Снага индивидуалног људског бића није довољна да добије ( храна ) оно што му је потребно, и не обезбеђује га са онолико колико му је потребно да би живео. Чак и ако претпоставимо апсолутни минимум хране. . . та количина хране може бити добијена тек након много припреме. . . Према томе, он не може радити без комбинације много снаге између својих колега, ако желе добити храну за себе и за њих. Кроз сарадњу, потребе броја особа, много пута су веће него што њихов број може бити задовољен.
<ref>{{cite journal|last=Abdullahi|first=Ali Arazeem|last2=Salawu|first2=Bashir|title=Ibn Khaldun: A Forgotten Sociologist?|journal=South African Review of Sociology|date = 1. October10. 2012|volume=43|issue=3|doi=10.1080/21528586.2012.727543|pages=24–40}}</ref>}}
 
=== Вилијам Пети ===
Ред 58:
=== Адам Смит ===
 
У првој реченици Истрага о природи и узроцима богатства народа (1776), [[Адам Смит]] је предвидео суштину индустријализма у утврђивању да подела рада представља квалитативно повећање у продуктивности. Као Хенри Луис, његов пример је био у прављењу игли. За разлику од [[Платон]]а, Смит је тврдио да је разлика између уличног портира и филозофа била једнако последица поделе рада и његовог узрока. Према томе, док је Платонов ниво специјализације одређен поделом рада екстерно, за Смита је то био динамички мотор економског напретка. Међутим, у даљем поглављу исте књиге, Смит критикује поделу рада говорећи да може водити до ‘’ скоро потпуне корупције и дегенерације великог броја људи… осим ако влада не преузме неке мере да би то спречила’’. Контрадикција је водила до дебате око Смитовог мишљења о подели рада. [[Алексис де Токвил]] се сложио са Смитом :’’ Ништа не тежи да материјализује човека, и да га лиши рада најслабијег трага мисли, више него крајња подела рада’’. Адам Фергусон је делио слична размишљања са Смитом, иако је било генерално негативније".<ref>{{cite web|last=Rothbard|first=Murray|title=The Celebrated Adam Smith|url=https://mises.org/page/1430|work=An Austrian Perspective on the History of Economic Thought|publisher=Mises Institute|accessdate =2012- 05-. 05. 2012}}</ref> [[Алексис де Токвил|Alexis de Tocqueville]] agreed with Smith: "Nothing tends to materialize man, and to deprive his work of the faintest trace of mind, more than extreme division of labor."<ref>{{cite book|last=Tocqueville|first= Alexis de |year=1841|title= Democracy in America: Volume I |location= New York, NY |publisher= J.&nbsp;& H.&nbsp;G. Langley |page= [https://books.google.com/books?id=s0MWjdGhJyoC&pg=PA460&dq=%22nothing+tends+to%22 460] }}</ref> [[Adam Ferguson]] shared similar views to Smith, though was generally more negative.<ref>{{Cite journal |last=Hill|first= Lisa |year=2004|title= Adam Smith, Adam Ferguson and the Division of Labor |url= http://www.adelaide.edu.au/apsa/docs_papers/Others/Hill.pdf |publisher= University of Adelaide |accessdate = 1. July07. 2012 |postscript= <!-- Bot inserted parameter. Either remove it; or change its value to "." for the cite to end in a ".", as necessary. -->{{inconsistent citations}} }}</ref>
 
Специјализација и концентрација радника на њиховим подзадацима често води до веће вештине и веће продуктивности на њиховим одређеним подзадацима него што би било постигнуто истим бројем радника од којих сваки изводи оригинални шири задатак.
Ред 79:
 
[[Henri Dejvid Toro|Торо]] је критиковао поделу рада код Валдена ( објављено 1854 ), по основи да склања људе од осећаја повезаности са друштвом и са светом уопште, укључујући природу. Он је тврдио да је просечан човек у цивилизованом друштву мање богат. Одговор који је дао је да самодовољност је била довољна да покрије основне потребе особе.
{{Citation neededчињеница|date=January09. 20132016.}}
 
Тороов пријатељ и ментор, [[Ралф Волдо Емерсон|Ралф Валдо Емерсон]], критиковао је поделу рада у ‘’ Амерички Академик’’ , широко информисано, холистичко грађанство је витално за духовно и физичко здравље државе.{{Citation neededчињеница|date=January09. 20132016.}}
 
=== Емил Диркем ===
Ред 91:
 
[[Карл Маркс|Марксове]] теорије, укључујући и негативне тврдње поводом поделе рада су биле критиковане од стране Аустријских економиста као што је Лудвиг фон Мизес.
 
Главни аргумент овде је да се економске користи стичу из поделе рада далеко надмашују трошкове. Тврди се да је у потпуности могуће постићи уравнотежен људски развој у склопу капитализма, и отуђење је смањено као пука романтична фикција.
 
Линија 111 ⟶ 112:
У једној студији, Деон Филмер процењује да је 2.474 милијарди људи учествовало у глобалној не-домаћoj радној снази средином 1990-их. Од тога , око 15%, или 379 милиона људи, ради у индустрији, једна трећина, или 800 милиона је радила у служби, и преко 40%, или 1.074 милиона, у пољопривреди. Већина радника у индустрији су на минималнцу и платама које зарађују - 58 одсто индустријске радне снаге и 65 посто радне снаге услуга. Али велики део су самозапослени или укључени у породични рад. Филмер указује да је укупно запослених широм света у 1990. је био око 880 милиона, у поређењу са око милијарду који раде на свој рачун на земљи (углавном сељаци), а неки 480 милиона раде на сопствени рачун у индустрији и услугама. 2007 МОР Глобални трендови запошљавања Извештај показује да су услуге превазишле пољопривреду по први пут у људској историји: "У 2006. години удео сектора услуга је од глобална радног односа преузео пољопривреду, по први пут, повећањем од 39,5 % на 40 одсто Пољопривреда је смањена са. 39,7 % на 38,7 %. Сектор индустрије чини 21.3 процената укупне запослености. "
Величина, трошкови и развој нове технологије су фактори који су утицали на усавршавање посла структуре у савременом радном месту. Трошкови специјализације посла је оно што ограничава мале организације од поделе својих радних одговорности, али и организације се повећавају у величини постоји корелација у порасту поделе рада. Технолошки развој је довео до смањења у износу усавршавања радних места у организацијама, као на пример, нова технологија олакшава да мање запослених остваре разне задатке и још побољшају производњу. Нова технологија је такође била подржавајућа у протоку информација између одељења, и помаже да се смањи осећај изолације одељења .
<ref>{{cite web|title=ILO releases Global Employment Trends 2007|publisher=ILO News|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081006103439/http://www.ilo.org/public/english/region/asro/bangkok/public/releases/yr2007/pr07_02sa.htm|archivedate = 5. October10. 2008|location=BANGKOK|date = 25. January01. 2007|url=http://www.ilo.org/public/english/region/asro/bangkok/public/releases/yr2007/pr07_02sa.htm}}</ref>
 
== Модерне дебате ==
 
У модерном свету ,ти стручњаци су највише преокупирани у њиховом раду са теоретисањем о подели рада и они су укључени у управљање и организацију. С обзиром на глобалне екстремитете поделе рада често је питање о томе која би подела рада била најидеалнија,лепа и ефикасна.Два стила управљања која су виђена у савременим организацијама су контрола и обавеза.Контрола је подела стила рада прошлости и обавеза као стила будућности.Контролно управљање се заснива на принципима специјализације посла и поделе рада.Ово је монтажна линија стила специјализације посла где је запосленима дат веома узак скуп задатака или један специфичан задатак.Подела обавеза рада је орјентисана на укључивању радника и изградњу нивоа унутрашње посвећености ка остваривању задатака. Задаци укључују више одговорности и координирају засновани на стручности више него на формалној позицији.
 
Пословна специјализација је предност у развоју стручности у пољу запослених и јачање организационе производње. Међутим недостатци пословне специјализације укључују и ограничене вештине запослених и зависност од целог одељења и незадовољство запослених са понављањем задатака.
 
Широко је прихваћено да је подела рада у великој мери неизбежна ,једноставно зато што нико не може да уради све задатке одједном.
 
Лабоурхиерарцхизам је врло честа карактеристика модерног објекта на радном месту ,али наравно начин на које су ове хијерархије структуиране може зависити од различитих фактора.
 
Величина,трошкови и развој нове технологије су фактори који су утицали на усавршавање структуре посла на савременом радном месту.
 
Трошкови специјализације посла су оно што ограничава мале организације у подели своје радне одговорности ,али како организација расте у величини ,постоји веза и у порасту рада.
 
Технолошки развоји довели су до смањења у износу специјализације радних места у организацијама,као што нова технологија олакшава да мање запослених оствари разне задатке и још повећа производњу.
 
Нова технологија је такође била подржана у протоку информација између одељења,помажући да се смањи осећај изолованости одељења.