Подела рада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{ФБ032016}}
{{sociologija}}
'''Подела рада''' је одвајање задатака у сваком економском систему тако да се учесници могу специјализовати. Индивидуалци, организације и нације су обдарени са специјализованим способностима или стичу специјализоване спосбности, и формирају комбинације или тргују да би искористили способности других као додатак њиховим сопственим способностима. Специјализоване способности могу укључивати опрему, или природне ресурсе у додатку вештинама и оспособљавању. Ове активности могу заједно допринети, када специјализована опрема захтева веште руководиоце. Подела рада је мотив за трговину и извор економске међузависности. Због велике количине рада сачуваног давањем специјализованих задатака радницима у фабрикама у ери [[Индустријска револуција|Индустријске револуције]], неки класични економисти, као и неки машински инжињери, као што је [[Чарлс Бебиџ]] били су присталице поделе рада. Такође, радници који изводе један или ограничен број задатака, елиминишу дуг период обуке, временски период који је потребан да се обуче занатлије, који су замењени са мање плаћеним али продуктивнијим невештим радницима. <ref>{{cite book
|title=Exploring the Black Box: Technology, economics and history
|last=Rosenberg
Ред 29:
 
=== Ибн Халдун ===
Учењак 14-ог. века [[Ибн Халдун]] је нагласио важност поделе рада у процесу производње. У својим [[Mukadima|Мукадима]], он је изјавио:
 
{{quote| Снага индивидуалног људског бића није довољна да добије ( храна ) оно што му је потребно, и не обезбеђује га са онолико колико му је потребно да би живео. Чак и ако претпоставимо апсолутни минимум хране. . . та количина хране може бити добијена тек након много припреме. . . Према томе, он не може радити без комбинације много снаге између својих колега, ако желе добити храну за себе и за њих. Кроз сарадњу, потребе броја особа, много пута су веће него што њихов број може бити задовољен.
Ред 41:
 
=== Бернанд де Мандевил ===
Бернар Мандевил дискутује материју у другом тому ,,Бајка„Бајка о пчелама’’ ( 1714 ). Ово објашњава многа питања која су постављена оригиналном песмом. Он каже :
{{quote|Али, ако ће се индивидуалац у потпуности посветити прављењу лукова и стрела, док други обезбеђује храну, трећи гради колибе, четврти прави одела , а пети посуђе, они не само да ће постати корисни једни другима, већ ће звања и радна места по броју година примити много већа унапређења, него да су сва петорица радили исте послове.}}
 
Ред 84:
 
=== Емил Диркем ===
[[Емил Диркем]] у његовом првобитном раду, Подела рада у друштву , опажа да се подела рада појављује у свим друштвима и позитивно корелира са друштвеним напретком зато што се повећава како друштво напредује. Диркем је дошао до истог закључка поводом позитивних утицаја поделе рада као његов теоретски претходник, [[Адам Смит]]. Смит опажа да подела рада резултира ‘’ пропорцијалним повећањем продуктивне снаге рада’’. Док они деле ово уверење, Диркем је веровао да се подела рада примењује на све ‘’ биолошке организме уопште’’ док је Смит веровао да се овај закон односи ‘’ само на људска друштва’’. Ова разлика може резултирати из утицаја [[Дарвин (Северна територија)|Дарвина]] "О пореклу врста" на Диркемове радове.<ref name="JonesRobert" /> На пример, Диркем је посматрао очигледну везу између функционалне специјализације делова организма ‘’ и ‘’обима еволутивног развоја тог организма за који је веровао ‘’ да проширује обим поделе рада тако да чини своје порекло истовремено са пореклом самог живота… наговештавајући да његови услови морају бити установљени у кључним својствима свих организованих ствари.
 
Социјална солидарност не може бити директно квантификована, [[Емил Диркем|Диркем]] индиректно истражује солидарност ‘’ класификацијом различитих типова закона да би пронашао… различите типове социјалне солидарности која им одговара’’. Диркем категорише: криминални закони и њихове просечне казне као унапређивање механичке солидарности, осећај јединства резултира од индивидуалаца који се ангажују у сличним пословима који имају заједничке позадине, традиције и вредности; и државни закони који унапређују органску солидарност, друштво у којем се индивидуалци упуштају у различите врсте послова који доприносе друштву и другим индивидуалцима. Диркем верује да органска солидарност преовлађује у напреднијим друштвима, док механичка солидарности симболизује мање развијена друштва. Он објашњава да, у друштвима са више механичке солидарности, разноврсност и подела рада је мања, тако да индивидуалци имају сличан поглед на свет. Слично томе, [[Емил Диркем|Диркем]] износи мишљења и да у друштвима са више органске солидарности, разноврсност занимања је већа, и индивидуалци више зависе једни од других, резултујући већим повластицама друштву као целини.
Ред 116:
== Модерне дебате ==
 
У модерном свету , ти стручњаци су највише преокупирани у њиховом раду са теоретисањем о подели рада и они су укључени у управљање и организацију. С обзиром на глобалне екстремитете поделе рада често је питање о томе која би подела рада била најидеалнија, лепа и ефикасна. Два стила управљања која су виђена у савременим организацијама су контрола и обавеза. Контрола је подела стила рада прошлости и обавеза као стила будућности. Контролно управљање се заснива на принципима специјализације посла и поделе рада. Ово је монтажна линија стила специјализације посла где је запосленима дат веома узак скуп задатака или један специфичан задатак. Подела обавеза рада је орјентисана на укључивању радника и изградњу нивоа унутрашње посвећености ка остваривању задатака. Задаци укључују више одговорности и координирају засновани на стручности више него на формалној позицији.
 
Пословна специјализација је предност у развоју стручности у пољу запослених и јачање организационе производње. Међутим недостатци пословне специјализације укључују и ограничене вештине запослених и зависност од целог одељења и незадовољство запослених са понављањем задатака.
Ред 122:
Широко је прихваћено да је подела рада у великој мери неизбежна ,једноставно зато што нико не може да уради све задатке одједном.
 
Лабоурхиерарцхизам је врло честа карактеристика модерног објекта на радном месту , али наравно начин на које су ове хијерархије структуиране може зависити од различитих фактора.
 
Величина, трошкови и развој нове технологије су фактори који су утицали на усавршавање структуре посла на савременом радном месту.
 
Трошкови специјализације посла су оно што ограничава мале организације у подели своје радне одговорности , али како организација расте у величини , постоји веза и у порасту рада.
 
Технолошки развоји довели су до смањења у износу специјализације радних места у организацијама, као што нова технологија олакшава да мање запослених оствари разне задатке и још повећа производњу.
 
Нова технологија је такође била подржана у протоку информација између одељења, помажући да се смањи осећај изолованости одељења.
 
== Ограничења ==
Ред 159:
* [[Harry Braverman]], ''[[Labor and Monopoly Capital: The Degradation of Work in the Twentieth Century]]''
* Stephanie Coontz & Peta Henderson, ''Women's Work, Men's Property: The Origins of Gender and Class''.
* {{cite encyclopedia |last=Cowan|first= Tyler|authorlink= Tyler Cowan|editor-first=Ronald |editor-last=Hamowy|editor-link=Ronald Hamowy |encyclopedia=The Encyclopedia of Libertarianism |title= Division of labor |url= https://books.google.com/books?id=yxNgXs3TkJYC |accessdate= |edition= |year=2008|publisher= [[SAGE Publications|SAGE]]; [[Cato Institute]] |location= Thousand Oaks, CA |id= |isbn= 978-1-4129-6580-4 |oclc=750831024| lccn = 2008009151 |quote= |ref= |pages=125–6}}
* Emile Durkheim, ''The Division of Labour in Society''.
* Ralph Waldo Emerson, "The American Scholar."
Ред 167:
* F. Froebel, F., J. Heinrichs and O. Krey, ''The New International Division of Labour''. Cambridge, UK: [[Cambridge University Press]].
* Herbert Gintis, Samuel Bowles, Robert T. Boyd and Ernst Feghr. ''Moral Sentiments and Material Interests: The Foundations of Cooperation in Economic Life''.
* Robert E. Goodin, James Mahmud Rice, Antti Parpo and Lina Eriksson . "Part V: Household Regimes Matter," ''[http://www.cambridge.org/9780521709514 Discretionary Time: A New Measure of Freedom]'', Cambridge, UK: Cambridge University Press. (2008). стр. 197.–257197–257.
* [[André Gorz]], ''The Division of Labour: The Labour Process and Class Struggle in Modern Capitalism''.
* Peter Groenewegen (1987). "division of labour," ''[[The New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 1. стр. 901–07.