Патријарх српски Викентије II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 54:
Главни секретар [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] постао је [[1932]]. године, викарни [[Марчанска епархија|епископ марчански]] [[1936]]. године, [[злетовско-струмичка епархија|епископ злетовско-струмички]] [[1939]]. године и администратор [[Охридско-битољска епархија|охридско-битољски]] [[1940]]. године.
Бугарски окупатори су га 1941. године протерали из [[Штип]]а. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] није могао да се прими своје [[епархија|епархије]] јер је тадашња [[комунизам|комунистичка]] власт преко [[Служба државне безбедности|УДБА]]-е створила неканонску тзв. [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонску православну цркву]], која до данас није [[Канон (црква)|канонски]] призната. У периоду [[1947]]—[[1951]]. администрирао је [[Епархија сремска|Сремском епархијом]].
Викентије је изабран за [[патријарх]]а [[1. јул]]а, [[1950]]. године. Као [[патријарх]], успоставио је везе са осталим [[Епархије Српске православне цркве|епархијама СПЦ]], које су услед ратних прилика и прогона нове власти, биле доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног [[свештеник|свештенства]]. Наиме, црквени пензиони фонд је био укинут после рата, а право на државне пензије су имали само лаици.
| |||