Бјакотај — разлика између измена

Бјакотај је био део од четири јединице округа Аизу које су основане као одговор на модерне војне формације противничке војске након пораза у бици на Тоба-Фушими.<ref>Noguchi, ''Aizu-han''. стр. 169-170.</ref> Остале три јединице су се звале Генбутаи (црне корњаче),<ref>Чиниле су је мушкарци од 50 година и старији који су били резервисти и имали су задатак да патролирају у граду.</ref> Серијутаи (плави змајеви)<ref>Мушкарци од 36 до 49 година који су чували границу.</ref> и Сузакутаи (црвене птице).<ref>Мушкарци од 18-35 година који су били задужени за главну одбрану од непријатеља.</ref>{{sfn|NoguchiNoguchi2005||p=170}}{{sfn|Nakamura||pp=23-25}} Свака од ове четири јединице је прозвана по имену четири кинеска симбола/бога, чувара четири правца. Бјакотаи јединица била је задужена да буде резервна јединица и састојала се од младих синова [[Аизу]] [[самурај]]а. Имали су по 16, 17 година.<ref>{{harvnb|NoguchiNoguchi2005||p=169}}</ref>Сама јединица је подељена на још пет делова, по рангу самураја из чије породице долазе. Две субјединице су обухватале самураје више класе (''шичу''), две из средње класе (''јориаи''), и једна из најниже класе (''ашигару'').<ref>Noguchi. стр. 170; Nakamura. стр. 30, број чланова у свакој субјединици био је: Шичу 1: 37 Шичу 2: 37 Јориаи 1: 98 Јориаи 2: 62 Ашигару: 71</ref> Двадесет чланова друге субјединице више класе „шичу“, одвојила се од осталих током битке у Тоногучихари<ref>Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. стр. 521-522.</ref> и повукла се до брда Имори са ког се видео градски замак Аизу-вакамацу. Одатле су грешком помислили да замак гори и у уверењу да је њихова војска изгубила битку и да је њихов лорд [[Мацудаира Катамори]] и њихова породица убијени, заједно извршавају ритуално самоубиство, [[сепуку]].<ref name="Yamakawa. стр. 522">Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. стр. 522.</ref> Заменивши за замак, ватра је ухватила само спољашњу цитаделу. Царске снаге које су нападале округ Аизу нису успеле да пробију одбрану и освоје ову тврђаву. Тек договором посредством комшијског округа Јонезаве округ Аизу, након месец дана свеобухватне опсаде коначно пристаје да се преда.<ref name="Yamakawa. стр. 522" />

Једини преживели из јединице, '''[[Инума Садакичи]]''', такође је покушао самоубиство али је био неуспешан. Спасили су га локални мештани. После рата, одселио се за оближњи град [[Сендаи]] где је живео до своје смрти. Током свог живота био је и официр у армији, достигавши чин капетана.<ref>Yamakawa, ''Hoshū Aizu Byakkotai jūkyūshi-den''. стр. 28.</ref>