Палеоклиматологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Палеоклиматологија''' (грч. palaios - стар, klima - нагиб и logos - наука) је [[наука]] која изучава промене климата у прошлости и узроке који су изазвали измене, користећи се при томе подацима [[Астрономија|астрономије]], историјске геологије, [[Палеогеографија|палеогеографије]], [[Археологија|археологије]], као и подацима из летописа.<ref>Дукић, Д. (2006), ''Климатологија''. Београд: Географски факултет</ref><br />
 
 
Највише података о клими прошлости пружа нам познавање некадашњег органског живота упоредо са живим светом данашњице. Посебно нам служи познвање биљног света. Нпр. палме нађене у олигоценским слојевима наших крајева, па термити из сарматског лапора (горњи миоцен) Радобоја, доказом су тадашње суптропске климе.<br />
 
Дрволике папрати, големе преслице и црвоточине карбонаских наслага, раширене делом копна, стваратељи угљена, сведоче да је у карбону била на Земљи подједнака, влажна, топла клима. Споменуте биљке имају хоризонтално корење, што је и данас ознак хигрофилног биља.<br /> Животиње су мање сигуран индикатор за климу; треба излучити све оне које имају могућност прилагођавања, па за палеоклиматологију долазе у обзир само специјалнизовани типови. Тако су нпр. специјализоване поларне животиње. Како је оледба за време [[Ледено доба|леденог доба]] захватала све више на југ, тако се може пратити повлачење мамута према југу.<ref>Kochansky V. (1948), ''Paleontologija''. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske</ref><br />
 
Највише података о клими прошлости пружа нам познавање некадашњег органског живота упоредо са живим светом данашњице. Посебно нам служи познвање биљног света. Нпр. палме нађене у олигоценским слојевима наших крајева, па термити из сарматског лапора (горњи миоцен) Радобоја, доказом су тадашње суптропске климе.<br />
Дрволике папрати, големе преслице и црвоточине карбонаских наслага, раширене делом копна, стваратељи угљена, сведоче да је у карбону била на Земљи подједнака, влажна, топла клима. Споменуте биљке имају хоризонтално корење, што је и данас ознак хигрофилног биља.<br /> Животиње су мање сигуран индикатор за климу; треба излучити све оне које имају могућност прилагођавања, па за палеоклиматологију долазе у обзир само специјалнизовани типови. Тако су нпр. специјализоване поларне животиње. Како је оледба за време [[Ледено доба|леденог доба]] захватала све више на југ, тако се може пратити повлачење мамута према југу.<ref>Kochansky V. (1948), ''Paleontologija''. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske</ref><br />
== Узроци климатских промена ==
Од момента када је схваћено да се клима током Земљине историје мењала, научници су почели да траже узроке овој појави. До сада је изнето преко сто хипотеза, од којих су многе међусобно противуречне. Све хипотезе би могле да се сврстају у две групе. Једне промене климата овјашњавају вантерестричким узроцима (астрономске), а друге појавама које су се одиграле на [[Земља|Земљи]] (географске), мада има и комбинових хипотеза (астрономско-географских). Већина хипотеза је емпиријског и полуемпиријског карактера, односно заснована је на више или мање реалним претпоставкама. За разлику од астрономских, географске хипотезе су далеко бројније.<br />
 
=== Астрономске хипотезе ===
* Космичка година и космичка годишња доба
Линија 60 ⟶ 64:
Суббореална фаза је трајала од 2500. до 800. године старе ере. За време ове фазе клима је била нешто хладнија и влажнија од садашње.
Субатлантска фаза почела је 800. Годне старе ере и траје до данас. У овом раздобљу дошло је до извесног отопљавања и до незнатног пораста влажности. Између 1450. И 1850. Године дошло је до слабијег захлађења климе, што је имало за последицу појаву тзв. „малог леденог доба“. У том периоду сви савремени ледници на Земљи знатно су се проширили ван својих савремених граница.
Пратећи еволуцију климе током [[Плеистоцен|плеистоцена]], очигледно је да холоцен има карактер интерглацијала или толијег раздобља између два ледена доба. Колико ће то топлије раздобље још трајати, зависи од више фактора. Велики значј се придаје сагоревању [[Фосилна горива|фосилних горива]] и обогаћивању атмосфере угљен-диоксидом. Уколико концентрција угљен-диоксида и даље буде расла, клима ће бивати све топлија и влажнија. У том случају до захлађења би дошло тек за 2.000 година. Даље, клима би постајала све хладнија, тако да би кроз 23.000 година Земља поново уронила у дубине новог леденог доба.<br />
 
 
== Референце ==