Владимир Роловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м мале граматичке исправке |
||
Ред 36:
Рођен је [[21. мај]]а [[1916]]. године у селу [[Брчели]], код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, детињство је провео у родном селу, где је завршио основну школу. После је, у тешком условима, наставио школовању у [[Бар (Црна Гора)|барској]], [[пећ]]кој и [[Цетиње|цетињској]] гимназији. После завршетка гимназије, уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]].
Још као ђак цетињске гимназије, определио се за [[раднички покрет]], и врло активно учествовао у свим акцијама омладине, у гимназији, занатском и спортском друштву „[[Ловћен]]“. Године [[1935]]. постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а почетком [[1936]]. и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). До априла [[1941]]. године обављао је разне одговорне партијске дужности. Најпре је радио у техници Месног комитета КПЈ за Београд и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а потом је упућен на политички рад у [[Црна Гора|Црну Гору]], где је извесно време руководио среским комитетом СКОЈ-а, а затим је постао секретар Среског комитета КПЈ за Бар. Године [[1940]]. изабран је у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору. Због револуционарног рада, хапшен је 1935. на [[Цетиње|Цетињу]] и
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вратио се у родни крај, где се одмах активно укључио у припреме за устанак. Учесник је [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], као један од вођа устаничке групе Црногорског примирја, која је
Децембра 1941. године, као борац Ловћенског батаљона, учествовао је у [[Пљеваљска битка|нападу на Пљевља]]. Када је формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], постављен је на дужност [[политички комесар|политичког комесара]] Прве чете Првог (црногорског) батаљона. Учествовао је у многим борбама на Округлици, Жепи, Игману, Улогу, у Жупи, код [[Калиновик]]а, на [[Сињајевина|Сињајевини]]. Посебно се истакао у нападима на [[Коњиц]] и [[Ливно]], [[1942]]. године, као и у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]].
Ред 46:
После завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1945]]. године, упућен је на рад у [[Одељење за заштиту народа|Одељење за заштиту народа Југославије]] (ОЗНА), где је обављао дужности начелника Одељења и дао велики допринос у уништењу заосталих [[Крижари (усташка група)|усташких]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] група. Био је члан Владе [[Социјалистичка Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]], помоћник савезног министра за иностране послове, члан Градског комитета Савеза комуниста Београда, амбасадор СФРЈ у [[Норвешка|Норвешкој]], [[Јапан]]у и [[Шведска|Шведској]]. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина Црне Горе|Скупштине Црне Горе]] и био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]]. Имао је чин резервног [[генерал-мајор]]а.
У [[Стокхолм]]у је, на дужности [[амбасадор]]а, [[7. април]]а [[1971]]. године, смртно рањен од групе [[Хрватски народни одпор|терориста]] предовођених [[Миро
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Председник Југославије|Председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]], одликовао га је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], два дана после рањавања, [[9. април]]а 1971. године.
| |||