Вирџина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} мини|десно|Плакат за југословенски [[Вирџина|филм "Вирџина", сним… |
razne dopune |
||
Ред 1:
{{рут}}
[[Датотека:Вирџина.jpg|мини|десно|Плакат за југословенски [[Вирџина|филм "Вирџина"]], снимљен 1991. године, који обрађује управо ову појаву]]
'''Вирџина''' је културни феномен јединствен у свету, обичај везан искључиво за области северне [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и северне [[Албанија|Албаније]]. Према овом обичају, у породицама које су остале без
== Научно
У различитим крајевима, као и у стручној и популарној литератури, јавља се неколико различитих назива за ову појаву. Поред термина '''вирџина''' ([[Албански језик|алб]]. ''virgjinéshë''), често се користе и називи '''тобелија''' ([[Турски језик|тур]]. ''tobe'' – завет)<ref name="Blic" />, '''остајница''', или, једноставно, '''заветована девојка'''.<ref name="Montenegrina">{{cite web|first=Predrag|last=Šarčević|title=VIRDŽINA – ŽENA KOJE NEMA|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/antropologija/virdzina_zena_koje_nema_p_sarcevic.htm|work=Montenegrina|accessdate=26. 9. 2016}}</ref>
Географски, појава вирџина лоцирана је првенствено на простору Црне Горе, Косова, Метохије и северне Албаније, тј. у областима где су се најдуже одржали [[Патријархат|патријархални]] начин живота и [[Племенско уређење на Балкану|родовско-племенска]] организација друштва (у неким деловима [[Далмација|Далмације]] такође је усвојен овај обичај<ref name="National geographic">{{cite journal|title=Stana Cerović, poslednja crnogorska virdžina|journal=National geographic|date=26. 06. 2016|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/8614-stana-cerovic-poslednja-crnogorska-virdzina.html|accessdate=26. 9. 2016}}</ref>). Етнички, реч је о словенском (тј. српском и црногорском) становништву с једне стране и албанском становништву с друге (неки аутори укључују и Турке и Цигане). Што се тиче верске припадности, појава је заступљена код припадника све три религије присутне на овом простору, код православаца, католика и муслимана.<ref name="Montenegrina" />
Мишљења научника о томе када је установљена пракса вирџина разликују се. Неки сматрају да порекло ове појаве сеже до праисторије, док други верују да је реч о нововековном феномену. Етнолог Предраг Шарчевић сматра да је појава вирџина плод транзиције из родовског у [[грађанско друштво]], која се, нарочито у Црној Гори, може пратити већ од краја 18. и почетка 19. века.<ref name="Blic" />
=== Типови вирџина ===
Постоје многи покушаји класификације типова вирџина, а до сада најобухватнију (мада не и потпуно тачну) типологију познатих случајева понудила је др Љиљана Гавриловић. Према овој ауторки, њихов заједнички именитељ је чин заветовања на живот у целибату, на основу којег долази до промене њиховог социјалног, а у појединим случајевима и полног статуса. Завет може бити привремен или доживотан, а у зависности од врсте завета јављају се и различити типови вирџина:<ref name="Montenegrina" />
* '''Први тип''' чине девојке које се одричу права на удају и постају вирџине због недостатка одраслих мушкараца, за време док не стаса неко од млађих мушких чланова породице. Такав завет се обично не даје јавно, већ девојка својевољно шиша косу и облачи неки део мушке одеће, обавеставајући на тај начин заједницу о свом новом статусу. За време трајања завета она стиче ограничену правну и пословну способност; на пример, има право да присуствује племенским скупштинама, али без права гласа. Касније се ове девојке могу и удати, што се у пракси готово никад не догађа.
* У '''други тип''' спадају девојке које се привремено заветују на живот у целибату зато што се мушки чланови њихове породице налазе под претњом [[Крвна освета|крвне освете]], услед чега су принуђени да остану у кућном притвору и не могу да обављају своје уобичајене активности. Прешавши у статус вирџине такве девојке могу да се баве и искључиво „мушким” пословима, а по истеку завета могу да ступе у брак.
* '''Трећи тип''' представља већ вид трајног одрицања од права на удају и тиче се албанских девојака које се заветују на целибат да би раскинуле веридбу. Раскидање веридбе је, уколико захтев долази са женске стране, у традиционалној култури Албанаца легитиман повод за крвну освету. Завет се у овом случају даје јавно, након чега вирџина готово по правилу преузима мушку полну улогу у породици и друштву и социјални идентитет мушкарца. У случају да прекрши завет и уда се за другог мушкарца, породица бившег вереника има право на крвну освету.
* '''Четврти тип''' је нарочито интересантан, јер се не односи на девице већ на разведене жене које се заветују да се више неће удавати; завет се даје у кругу двеју породица и нема јавни карактер, али у случају да се таква особа поново уда, породица бившег мужа има право на крвну освету. Оне шишају косу али не мењају име и обично не носе мушку одећу. Крећу се у женском миљеу и обављају углавном женске послове, али им је дозвољено да се друже и са мускарцима.
* '''Пети тип''' чине девојке које се заветују на целибат и преузимају улогу и идентитет мушкарца зато што у породици нема мушке деце. Многе вирџине које припадају овом типу проглашене су за "сина" одмах по рођењу и од малих ногу су васпитаване као дечаци. Ни у овом случају завет се не даје јавно; штавише, биолошки пол таквих особа може остати потпуна тајна за њихову околину. У јавном и приватном обичајном праву оне поседују све мушке повластице.<ref name="Montenegrina" />
== Вирџине данас ==
Овај обичај почетком 21. века још опстаје у Албанији, где још живи пар десетина вирџина, али је изумро у Далмацији, а смрћу последнје црногорске вирџине прошло му је време и у Црној Гори.<ref name="National geographic" /> За последњих 200 година забележено је нешто више од 150 оваквих случајева.<ref name="Blic" />
Социолог културе, проф. др Ратко Божовић сматра да присуство ове појаве и почетком 21. века обзнањује образац доминације мушког принципа. [[Менталитет]]ски трагови и остаци [[Традиционална култура|традицијских]] образаца свакако су присутни и даље у виду доминације мушког наследника и абортусима када се очекује женско дете.<ref name="Crna Gora">{{cite web|title=Virdžina više nema, ali kult sina i dalje ostaje|url=http://crna.gora.me/vijesti/drustvo/virdzina-vise-nema-ali-kult-sina-i-dalje-ostaje/|work=Crna Gora|publisher=Crna Gora Media d.o.o.|accessdate=26. 9. 2016}}</ref>
== Културни утицај ==
Шира јавност сазнала је за овај феномен 1991. године, када је српски режисер [[Срђан Карановић]] снимио филм „Вирџина”
Албанска списатељица Елвира Донес објавила је 2007. године роман “''Sworn Virgin''”, чија радња прати живот жене вирђине која, уз помоћ сестре, успева да се повеже са својим женским идентитетом изгубљеним у заклетви.<ref name="National geographic" />
Године 2015. италијанска редитељка Лаура Биспури снимила је филм на основу књиге “''Sworn Virgin''”, Елвире Донес.<ref name="National geographic" />
== Референце ==
{{reflist|}}
<!--
-->
== Спољашње везе ==
* {{cite web|title=Zaklete device, Balkan: Fotografije žena koje žive kao muškarci|url=http://www.transserbia.org/trans/transrodnost/210-zaklete-device-balkan-fotografije-ena-koje-ive-kao-mukarci-210|work=http://www.transserbia.org/|publisher=Gayten LGBT|accessdate=26. 9. 2016}}
* {{cite journal|first=Milica|last=Marinović|title=Posljednja crnogorska virdžina|journal=Al Jazeera|date=9 februar 2013|url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/posljednja-crnogorska-virdzina|accessdate=26. 9. 2016}}
* [http://www.transserbia.org/vesti/1116-preminula-poslednja-crnogorska-virdzina Preminula poslednja crnogorska virdžina] - Овде можете погледати фотографије Стане Церовић, као и кратак филм о њој. Приступљено 26. 9. 2016.
| |||
