Вировитица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice sa wikidate; козметичке измене
Ред 37:
За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу тзв. [[Војна крајина|Војне крајине]]. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аусто-угарска војска на граници са Турском ([[Османско царство]]). Већина тих Срба је ту остала и после [[Први светски рат|Првог светског рата]] а део је насељен из [[Херцеговина|Херцеговине]] и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи [[Липовац]]). Ти [[Срби]] су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен{{чињеница|date=09. 2009.}}. Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30 посто Срба{{чињеница|date=09. 2009.}}.
 
Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 117</ref>
 
Такође је протеран велики број Срба: из села Мајковца (Мајковац Подравски 2001. године припојено насељу Жлебина) сви Срби којих је било 1.200, из Новог Обилићева (од 1991. Звонимирово) 86 породица итд.