Адам Богосављевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 30:
Богосављевић је 1874. изабран у Народну скупштину и убрзо је постао вођа мале групе радикалско-социјалистичких посланика.{{sfn|McClellan|2015|pp=254}} На изборима 1875. радикали-социјалисти су значајно увећали свој број у скупштини, али су остали мањинска група. Они су усвојили програм [[Прва интернационала|Прве интернационале]] и заговарали су слободне социјалистичке заједнице које су међу српским сељаштвом налазили већу подршку него владине чиновничке институције. Богосављевићеве победе у скупштини су биле малобројне, али су му увећавале подршку међу сељаштвом.{{sfn|McClellan|2015|pp=255}}
==Посланик==
По први пут изабран је за посланика [[1874]]. заједно са [[Милија Миловановић|Милијом Миловановићем]]. Поред либерала и конзервативаца они су трећа странка, али тада само са два члана у скупштини. На Народној скупштини поднели су 1874. неколико предлога са циљем да наруше бирократски систем. Тражили су да се смање плате чиновника и да максимална плата износи 1.000 талира, а максимална пензија 500 талира. Када је Скупштина [[1875]]. распуштена почело је гањање опозиционих посланика. Адама су затворили због некаквога говора, али међу сељацима су се рашириле гласине да су га убили, па је власт морала да сељацима докаже да је Адам жив. Сељаци су га онда одвукли у село, а после тога су најпре капетан, а онда и министар правде неуспешно покушавали да поред бунтовних сељака спроведу Адама поново у затвор.
==Деломично усвајање Адамових мера==
Изабран је [[1875]]. поново за посланика. На састанку Скупштине на коме се одлучивало о помагању [[Босанскохерцеговачки устанци|Босанскохерцеговачкога устанка]] Адамови радикали су пристајали да помажу устанак под условом да ратом управља скупштина, а не влада. Тај предлог није усвојен, али усвојено је да један скупштински одбор надзире владу за време рата. Адам је сматрао да се не сме дозволити да се чиновници и богаташи окористе ратом, а да сав ратни терет пребаце на сељака. Покушао је да ратно стање искористи за уништење бирократскога система, па је тражио да се чиновници поделе на групу, која иде у рат и групу, која остаје, али да ниједна група чиновника за време рата не добија новац. Ипак неке Адамове идеје су биле деломично прихваћене, па је чиновницима плата ограничена на 300 талира, а онима испод одбијало се још 20%. Максимална месечна плата за време рата била је 120 динара или десет дуката. Због тога је Адам прихватио да гласа за одлуке владе о зајму и о рату.
==Смрт и сумње==
| |||