Мостар — разлика између измена

За вријеме [[Римско Царство|римске]] управе подручје су насељавала [[Илири|илирска]] племена, а административно је припадао [[Далмација|далматинској]] провинцији. У то доба настају и путеви у долини [[Неретва|Неретве]]. Базилика из 3. - 63—6. вијека у [[Цим|Циму]]у (данас део Мостара) вјероватно је била сједиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.

Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем [[Словени|Словена]]. Током раног средњег вијека подручје Мостара припадало је покрајини [[Захумље]] (Хум). Упркос врховној власти [[Франачка|Франака]], ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла Вишевића]] (910. — 950.). Подручјем су једно вријеме владали [[Немањићи]], затим босански бан, а током 14. - 1514—15. вијека све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - [[Стефан Вукчић Косача]] (у народним пјесмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у [[Благај|Благају]]у поред Мостара, 1448. добија титулу [[Херцег|херцега]] (одатле и назив Херцеговина).

У вријеме успостављања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], Мостар је затечен као сасвим модеран европски град с дугом традицијом. У раздобљу 1918. - 19451918—1945., није се градило много, тако да у смислу урбанизације овај период није много значајан. Угљенокоп је отворен 1919., а осим тога нису отваране нове фабрике. Ипак, формирано је више културно-умјетничких друштава углавном на народној или вјерској основи. Радници су 1926. основали културно-умјетничко друштво Абрашевић, које је свој врхунац видјело у социјалистичкој Југославији.

Масовна хапшења и убијања мостарских Срба (у првом реду интелигенције) почела су 24. јуна 1941. по подне. Хапшења су вршена по кућама, канцеларијама, занатским радионицама, на Лучкој малти, трговима, улицама, баштама, њивама, непрекидно три дана. Претходно је наређено да Срби и Јевреји за три дана не излазе из својих кућа, уз пријетњу да ће сваки онај који прекрши наређење бити на лицу мјеста стријељан. Због тога је, за три дана (24. - 2624—26. јуна) ухапшено 450 људи и затворено у жандармеријску станицу и школу „Краљице Марије“ која је претворена у сабирни логор. Билу су то људи из свих друштвених слојева: интелектуалци, радници, сељаци, занатлије, трговци, службеници, пензионери.

Међу првима су похапшени познати мостарски трговци: Шаин, Радуловић, Кадијевић, Пешко, Чоловић, Тохољ, Њуњић, Комад, Хамовић, Черековић, Комненовић, Миљевић, и други; свештеници: В. Гвозденовић, Ј. Војовић, Д. Ашкрабић, О. Радић, П. Пејановић, В. Петковић; просветни радници: Д. Мучибабић, Ђ. Тилимбат П. Јанић, као и многи други. Похапшени људи су већ наредне ноћи убијени на мостовима мутне и крваве Неретве, на Скакалима, у Сутини, код Ортијешког гробља, у селу [[Илићи|Илићима]]ма, код рудника мрког угља и другим стратиштима. Највише је оних који су камионима одвезени пут [[Читлук|Читлука]]а, [[Љубушки|Љубушког]] и [[Широки Бријег|Широког Бријега]], поклани ножевима или побијени маљевима, моткама специјално направљеним гвозденим шипкама и сурвани у неку од знаних и незнаних јама и других масовних гробница.