Лазар Јовановић (оперски певач) — разлика између измена

Српски оперски певач из 20. века.
Садржај обрисан Садржај додат
радови у току
(нема разлике)

Верзија на датум 28. септембар 2016. у 10:44

Лазар Јовановић (Земун, Аустроугарска(1911-04-08)8. април 1911.(113 год.), Сулмона, Италија 26. март 1962.(1962-03-26) (50 год.))је био знаменити српски оперски певач. Био је првак Опере Народног позоришта од 1942. године. Сматра се једним од најбољих тенора југословенске музичке сцене.[1]

Лазар Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1911-04-08)8. април 1911.(113 год.)
Место рођењаЗемун, Аустроугарска (данас Србија)
Датум смрти26. март 1962.(1962-03-26) (50 год.)
Место смртиСулмона, Италија
ЗанимањеОперски певач и професор
Музички рад
Активни период1990 - 19623
ЖанрОпера

Биографија

Рођен је у Земуну 8. априла 1911. године, у старој горњоварошкој породици, као Лаза Јовановић - Порција. По завршеној земунској гимназији, Лаза Јовановиц је апсолвирао на Машинском факултету и до почетка рата радио у Команди ваздухопловства, узимајући приватне часове певања код професора Александра Руца и својих пријатеља Жарка Цвејица и Зденке Зикове.

По избијању рата 1941. године прешао је у Београд и ступио у оперски хор Народног позоришта,где га је одмах запазио диригент Стеван Христић и усмерио на солистичке улоге. У осам сезона, колико је наступао у Београдској опери дао је низ истакнутих улога и добио многа признања и три висока државна одликовања. Од раних педесетих година када је Београдска опера почела да гостује у иностранству, запажен је и у свету, а он сам је, за време једног гостовања у Цириху крајем 1950. године,одлучио да се не враћа у земљу, како би могао музички да се образује.

Био је звезда чувених оперских кућа у Риму, Милану, Грацу и Бечу,а умро је изненада 1962. године.На жалост, до данас је сачуван само један музички запис овог великог уметника-магнетофонска трака снимљена приватно у Бечу, као поздав породици непосредно пред Јовановићеву смрт.

Посебно упечатљиве улоге остварио је у "Аиди" (Радамес), "Кнезу од Зете“ (Милош Обренбеговић), "Отелу" (Отело), "Тоски" (Марио Каварадоси), "Кавалерији рустикани“ (Туриду), "Вертеру" (Вертер), "Евгенију Оњегину" (Ленски), "Борису Годунову" (Димитрије), "Пајацима" (Канио), "Пиковој дами" (Херман), "Кармен" (Дон Хозе), "Норми" (Полионе).

Референце

  1. ^ „Sećanje na tenora Lazara Jovanovića”. Танјуг. 27. 9. 1911. Приступљено 28. 9. 2016. 

Спољашње везе