Суецка криза — разлика између измена

Након [[Израелско-арапски рат 1948.|Првог арапско-израелског рата]] могућност склапања мира између Израела и најумеренијег арапског лидера, [[јордан]]ског краља Абдулаха, неславно је пропала након што су краља [[Абдулах од Јордана|Абдулаха]] у [[Јерусалим]]у [[1950]]. убили [[Палестинци|палестински]] екстремисти. Рушење монархије у Египту [[1952]]. означило је нову прекретницу у односу снага на Блиском истоку. Тако је раздобље политичких превирања у Египту, изазваних поразом [[1948]], кулминирало војним ударом којим је срушен краљ [[Фарук]]. Збивања у Египту с позорношћу су била праћена у [[Тел Авив]]у. Египатска војска се у рату 1948. показала најтежим израелским противником и највећом опасношћу, док је Египат био најчешћа полазна тачка за убацивање арапских командоса на израелску територију. Израел је забрињавао пораст арапског национализма, а чињеница је да је Египат имао низ набавки оружја из Источног блока, због чега је био на најбољем путу да се успостави као регионална велесила. Ради дискредитације Египта у очима Запада, Израелска обавештајна служба је почетком педесетих у Египту извела низ антиамеричких терористичких акција у облику подметања бомби. Након што је то откривено у јавности неколико година касније, цела операција је прозвана према тадашњем министру одбране који је наредио целу акцију "[[Афера Лавон]]". Но, везе између Египта и Запада нису пресекли израелски обавештајни агенти већ сам египатски председник [[Гамал Абдел Насер]].

Октобра [[1956]]. године на тајном су се састанку нашли премијери трију држава, чији су стратешки интереси у највећој мери били повређени Насеровом политиком - премијер Француске Моле, Уједињеног Краљевства [[Ентони Идн]] и Израела [[Давид Бен-Гурион]]. Велика Британија је одлучила заштитити угрожене интересе свог капитала у компанији која је управљала Суецким каналом те повратити свој изгубљени утицај на Блиском истоку. Француска је, уз мотиве сличне британским, рачунала на то да би рушењем Насера директно утицала и на слабљење египатске подршке тадашњим противфранцуским устанцима у [[Алжир]]у, [[Мароко|Мароку]] и [[Тунис]]у. Сасвим природно, за збивања у Египту био је заинтересован и Израел који је желео елиминисати најснажнију противничку војску и неутралисати базе палестинских [[федајини|федајина]] у [[појас Газе|појасу Газе]]. На састанку је постигнут договор о заједничкој војној акцији на Египат и о рушењу Насера, по сличном обрасцу којим је америчка [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] годину дана пре [[Операција Ајакс|срушила]] националистичког иранског председника [[Мохамед Мосадек|Мосадека]], који је у Ирану покушао национализовати западне нафтне компаније. План назван Операција Телескоп предвиђао је напад Израела на подручје Синајског полуострва након чега ће се под изговором заштите страних бродова у каналу у сукоб умешати Велика Британија и Француска. Почетни израелски удар привући ће египатске снаге на Синајско полуострво, које је требало онда ваздушним десантима британских и француских јединица у подручју Суецког канала одсећи и уништити. Израел је у тајности мобилисао све моторизоване јединице којима је располагао и припремио се за изненадни напад.

Израелски напад, којим је заповедао прослављени генерал [[Моше Дајан]], почео је у поподневним сатима [[29. октобар|29. октобра]] [[1956]].