Лазар Јовановић (оперски певач) — разлика између измена

'''Лазар Јовановић''' ([[Земун]], [[Аустроугарска]], [[8. април]] [[1911.]] - [[Сулмона]], [[Италија]], [[26. март]] [[1962.]])био је знаменити српски [[Оперски певач|оперски певач]]. Био је првак Опере [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] од 1942. године. Сматра се једним од најбољих тенора југословенске музичке сцене. По њему се називазове [[Интернационално такмичење соло певача "Лазар Јовановић"]] основано 2002. године у Београду.<ref>{{cite news|title=Sećanje na tenora Lazara Jovanovića|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-27-12-2011/secanje-na-tenora-lazara-jovanovica|accessdate=28. 9. 2016|newspaper=Танјуг|date=27. 9. 1911}}</ref>

Рођен је у [[Земун]]у 8. априла 1911. године, у старој горњоварошкој породици, као Лаза Јовановић - ПорцијаПорчија. По завршеној [[Земунска гимназија|земунској гимназији]], Лаза ЈовановицЈовановић је апсолвирао на [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинском факултету]] и до почетка рата радио у [[Команда ваздухопловства|Команди ваздухопловства]], узимајући приватне часове певања код професора Александра Руца и својих пријатеља [[Жарко Цвејић|Жарка ЦвејицаЦвејића]] и [[Зденка Зикова|Зденке Зикове]].

По избијању рата 1941. године прешао је у Београд и ступио у оперски хор Народног позоришта, где га је одмах запазио диригент [[Стеван Христић]] и усмерио на солистичке улоге. У осам сезона, колико је наступао у Београдској опери дао је низ истакнутих улога и добио многа признања и три висока државна одликовања. Од раних педесетих година када је Београдска опера почела да гостује у иностранству, запажен је и у свету, а он сам је, за време једног гостовања у Цириху[[Цирих]]у крајем 1950. године, одлучио да се не враћа у земљу, како би могао музички да се образује.

Био је звезда чувених оперских кућа у Риму, Милану, Грацу и Бечу,а умро је изненада 1962. године. На жалост, до данас је сачуван само један музички запис овог великог уметника-магнетофонска, и то у форми магнетофонске тракатраке снимљенаснимљене приватно у Бечу, као поздав породици непосредно пред Јовановићеву смрт.

Посебно упечатљиве улоге остварио је у "[[Аида (опера)|Аиди]]" (Радамес), "[[Кнез од Зете (опера)|Кнезу од Зете“Зете]]“ (Милош Обренбеговић), "[[Отело (опера)|Отелу]]" (Отело), "[[Тоска (опера)|Тоски]]" (Марио Каварадоси), "[[Кавалерија рустикана (опера)|Кавалерији рустикани“рустикани]]“ (Туриду), "[[Вертер (опера)|Вертеру]]" (Вертер), "[[Евгеније Оњегин (опера)|Евгенију Оњегину]]" (Ленски), "[[Борис Годунов (опера)|Борису Годунову]]" (Димитрије), "[[Пајаци|Пајацима]]" (Канио), "[[Пикова дама|Пиковој дами]]" (Херман), "[[Кармен]]" (Дон Хозе), "[[Норма (опера)|Норми]]" (Полионе) итд.