Укроћена горопад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 16:
Трећа прича, о Катарининој сестри Бјанки, преузета је из прве енглеске комедије у прози, ''Замене'' ''(Supposes, 1566)'' [[Џорџ Гаскојн|Џорџа Гаскојна]] (George Gascoigne, 1539?-1577) Гаскојново дело је у ствари слободан превод АРиостове комедије истог наслова ''(I suppositi, 1509)''. Сам Ариосто каже да се угледао на Теренција и Платуа, и његова драма је типичан пример италијанских ренесансних прерада римске комедије. Механизам заплета и многе појединости,као завере младих да,потпомогнути слугама,надмудре старе,потичу из латинске комедије,али цела драма је код Ариоста умекшана,има елемената романтичне љубави и одликује је друкчији став према женама. У Шекспировој обради осећа се и утицај неких конвенционалних ликова италијанске моедије дел арте.
У овој драми Шекспир први пут користи сложену композицију са више заплета - главним, с Катарином и Петручиом као протагонистима; споредним, чији носиоци Бјанка и њени просци Лућенцо, Хортензио и Гремио;и оквирним,који чини прича о Слају. Та три заплета су повезана на виче начина. У свима се јавља мотив привида и стварности, супротности између онога што јесте и онога што се претпоставља или замишља. Код протагониста све три приче - Слаја, Катарине и Бјанке- долази до промене личности. Слај се претвара у лорда,Катарина постаје кротка,а питома Бјанка горпадна. Композиционо, прица о Слају је повезана с друга два заплета јер они чине„комад у комаду” који се приказује за њега. Ти „унутрашњни” заплети су,пак, међусобно повезани тиме што Батиста условљава удају млађе ћерке Бјанке, о коју су просци отимају, претходним ступањем у брак своје старије ћерке Катарине, коју нико неће због њене нарави,и што се показује да каснији догађаји доводе до управо суптротних промена у јунакињама те две приче.
''Укроћена горопад'' је једини Шекспиров комад у коме се користи оквирна прича, али то не значи да је то драмско средство било непознато у енглеској ренесансној књижевности. Временски најближи пример пружа ''Бапска прича'' ''(The Old Wives'Tale,1591)'' [[Џорџ Пил|Џорџ Пила]]. Необично је, међутим,што Шекспир после успешног почетка напушта причу о Слају и оставља је без наставка. Последње речи које Слај изговара јесте његов коментар драме коју посматра:„Дивна је то ствар, госпо жено. Волео бих да је срвшена.” После те примедбе на крају прве сцене првог чина Слај тоне у сан и више се не оглашава, па га нема чак ни на крају драме,где би било логично очекивати затварање композиционог оквира. у анонимној драми ''Кроћење једне горопаднице'' оквирна прича се преко Слајових повремених предаба протеже кроз целу драму, а заокружује се тиме што он на крају заспи,па га,поново одевеног у његове прње, враћају на место поред крчме, где су га и затекли. Ту се он буди,иза најлепшег сна који је у животу уснио,како сам каже, па одлази да у свом дому и на својој горадници примени оно што је научио од Петручија
О томе зашто тог наставка нема у ''Укроћеној горопади'' може се само нагађати. По неким претпоставкама, то је последица скраћивања приликом припреме текста за извођење (а о томе има,као што је поменуто,и неких других сведочанстава);по другима, тескт коришћен за штампање Првог фолија није био потпун, или су га сами слагачи из неког чисто техничког разлога или превида.
Без обзира на то које се објашњење прихвати за непотпуност оквирне приче, остаје чињеница да су ''Укроћену горопад'' уграђени врло разноврсни елементи - реалистични, фарсични и романтично-сентиментални - тако да је комедија веома богата расположењима и нуди гледаоцу неколико не само различитих него и непосредно супротстављених ставова. ТО се нарочито види у односу према љубави и браку у два „унутрашња” заплета. Петручиов и Катаринин став је несентименталан и антиромантичан. Стари Батиста на склапање брака гледа као на пословни подухват и не устручава се да руку своје пожељније ћерке дословно изнесе на лицитацију;њени просци Хортензио и Гремио то прихватају као сасвим природно и разборито; најзда, Лућенцо и Бјанка су преставници романтичне љубави. Лућенца уопште не занима Бјанкин мираз и сав је у лирском заносу:
Tranio, I burn, I pine,Iperish,Tranio,
If I achieve not this young modest girl.
(1,1,150-151)
,,...горим,
Чезнем,и мурећу,ако не добијем
Ту младу и смерну девојку, Транио.’’
За њега је Бјанка идеално биче беспрекорног понашања и он њој говори као прави петраркистички љубавник (одговарајућа девојка код Ариоста је трудна).
| |||