Википедија

Попречно-пругасти мишић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Skeletal muscle.jpg|thumb|right|320px|Скелетни мишићи]]
{{радови у току}}
'''Попречно-пругасто (скелетно) мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis striatus}}) чини највећи део масе људског тела (око 40%). Оно изграђује мишиће[[мишић]]е трупа, удова, лица, врата, [[језик (орган)|језика]], непца, [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[дијафрагма|дијафрагме]], највећег дела [[једњак]]а, [[мокраћна цев|мокраћне цеви]], [[вагина|вагине]] итд. Ти мишићи су одговорни за кретање, одржавање позиције тела, мимику, [[говор]], [[гутање]], [[дисање]] и друге виталне функције организма.
 
Ти мишићи су активни део локомоторног апарата и одговорни су за кретање, одржавање позиције тела, фиксирање [[зглоб]]ова, мимику, [[говор]], [[гутање]], [[дисање]] и друге виталне функције организма.
Ово ткиво је специјализовано за краткотрајне снажне контракције, а инервишу га моторна и сензорна влакна цереброспиналних живаца што значи да се налази под контролом воље (са изузетком једњака и дијафрагме).<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref>▼
 
▲ОвоСкелетно мишићно ткиво је специјализовано за краткотрајне снажне контракције, а инервишу га моторна и сензорна влакна цереброспиналних живаца што значи да се налази под контролом воље (са изузетком једњака и дијафрагме).<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref>
Скелетно мишићно ткиво изграђују дугачке и релативно танке ћелије цилиндричног облика, које се називају и мишићна влакна. Влакна су међусобно постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ендомизијум. Већи број влакана се удружује и формира сноп, кога окружује омотач перимизијум. На крају, ови снопови формирају мишић и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног ткива, који носи назив епимизијум. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судови]] и [[нервни систем|живци]].<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>▼
 
==Грађа==
Мишићне ћелије су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref> У њиховој [[цитоплазма|саркоплазми]] се налазе бројна овоидна [[једро|једра]], велики број органела и мишићна влаканца (миофибриле). Једна од главних микроскопских карактеристика ових [[ћелија]] је испруганост у попречном правцу. Овај оптички феномен је последица структуре миофибрила, у коме се смењују светле (изотропне) и тамне (анизотропне) пруге. Ту појаву је први приметио Левенхук [[1685]]. године.▼
[[Слика:Skeletal muscle.png|thumb|right|320px|Грађа скелетног мишића:<br/>''1-кост, 2-перимизијум, 3-крвни суд, 4-влакно,<br/>5-сноп, 6-ендомизијум, 7-епимизијум, 8-тетива'']]
▲СкелетноПопречно-пругасте мишићно ткивомишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] цилиндричног({{јез-лат|myocytus обликаstriatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су међусобно постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[ткиво|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судови]] и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
 
Мишићне ћелије (миоцити) су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref> На попречном пресеку су овалног или полигоналног облика. Код краћих мишића ћелије се пружају целом њиховом дужином, а код дугачких се прекидају и заривају у везивно ткиво.
 
▲Мишићне ћелије су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref> У њиховој [[цитоплазма|саркоплазми]] миоцита се налазе бројна овоидна [[једро|једра]], велики број органела и мишићна влаканца (миофибриле{{јез-лат|myiofibrillae}}), која заузимају највећи део волумена ћелије. Једна од главних микроскопских карактеристика ових [[ћелија]]мишића је испруганост у попречном правцу., Овај оптички феноменшто је последица структуре миофибрила, у коме се смењују светле (изотропне) и тамне (анизотропне) пруге. Ту појаву је први приметио Левенхук [[1685]]. године.
 
[[Миофибрил]] је посебно диференцирани, контрактилни део [[цитоплазма|цитоплазме]] и то је основна функционална јединица мишићне ћелије. Има кончасту структуру и дијаметар 1-2 -{µm}-. Мишићна влаканца су постављена паралелно дужој осовини ћелије и показују тенденцију груписања у снопове, који се називају Конхајмова поља.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> У изградњи миофибрила учествује око 1500 миозинских (дебелих) и 3000 актинских (танких) филамената. То су велики полимеризовани [[протеин]]ски [[молекул]]и.
 
[[Актински филаменти|Актински]] и [[миозински филаменти]] се једним делом преклапају и тако узрокују попречну испруганост. Светле пруге садрже само актинске филаменте и називају се И-пруге, јер су изотропне за поларизовану светлост. Тамне пруге садрже миозинске и крајеве актинских филамената. Оне се означавају као А-пруге, јер су анизотропне за поларизовану светлост. У средини тамне пруге налази се Х-пруга (Хенсенова мембрана) која садржи само дебеле филаменте. Крајеви актинских филамената су причвршћени за тзв. З-диск, а део [[миофибрил]]а (односно читавог мишићног влакна) који се налази између два З-диска се назива ''саркомера''.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација" Београд, 1999.)</ref>
 
==Подела==
 
На основу хисто-хемијских и функционалних особина скелетни миоцити се деле на црвене, беле и интермедијерне ћелије.
 
Црвена или аеробна влакна садрже велику количину миоглобина и цитохрома, који им дају тамно-црвену боју и мноштво [[митохондрије|митохондрија]]. Она су богато васкуларизована и способна за релативно дуге и снажне, али споре контракције. Углавном се налазе у мишићима трупа.
 
Бела или анаеробна влакна садрже доста [[гликоген]]а и гликолизних [[ензим]]а. Она се контрахују брзо, али су подложна лаком замарању. Налазе се у спољашњим мишићима [[око|ока]], бицепсу, трицепсу итд.
 
Интермедијерне мишићне ћелије се по својим особинама налазе између претходне две групе ћелија.
 
Сателитске мишићне ћелије припадају миобластима. То су мале пљоснате ћелије, које представљају матичну популацију скелетног мишића и омогућавају његову регенерацију. У случају дужевременске појачане мишићне активности, оне могу да постојећим ћелијама придодају нове миофибриле.
 
==Припоји==
 
Сваки скелетни мишић има два основна припоја: полазиште ({{јез-лат|origo}}) и хватиште ({{јез-лат|insertio}}). Полазиште је припој који у току мишићне контракције остаје статичан, док хватиште мења свој положај.
 
На сваком [[мишић]]у се разликују меснати и тетивни део. Меснати део који се скраћује и задебљава носи назив трбух ({{јез-лат|venter}}), а део уз полазиште се зове глава мишића ({{јез-лат|caput}}). [[Тетива]] (лат. tendo) је везивни наставак помоћу кога се мишић најчешће припаја на [[кост]]и, [[хрскавица|хрскавице]], [[фасција|фасције]] и друге структуре.
 
==Облик==
[[Слика:Gray365.png|thumb|right|250px|Разни облици мишића]]
Попречно-пругасти мишићи се на основу свог облика и правца пружања влакана деле у неколико група:
 
* мишићи са паралелним влакнима (четвртасти, прави и вретенасти),
* мишићи са косим влакнима (троугласти и перасти),
* мишићи са спиралним влакнима,
* укрштени мишићи (који имају различит правац простирања влакана).<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref>
 
==Васкуларизација==
 
Артеријски судови улазе у скелетне мишиће кроз тзв. хилус, и то обично у комбинацији са венским судовима и нервима у склопу судовно-живчане петељке. Они се гранају у перимизијуму на мање артерије и артериоле, а на нивоу ендомизијума се расипају у капиларну мрежу. Код оних мишића који су стално активни, капилари су боље развијени.
 
Уобичајено је да мишићи добијају [[крв]] из неколико извора, а између различитих васкуларних подручја постоје везе (анастомозе) у виду артеријских лукова.
 
==Инервација==
 
Попречно-пругасти мишић има моторну и сензорну инервацију. Моторни неурони узрокују контракцију, а сензорни учествују у регулацији степена и брзине контракције.
 
Моторна инервација се остварује преко нервних ћелија чија су тела смештена у предњим роговима [[кичмена мождина|кичмене мождине]]. Одатле полазе мијелизована влакна, која оживчавају различит број мишићних влакана (5-150). На месту споја са мишићем, нерви губе мијелински омотач, али су обложени слојем Шванових ћелија. Та формација се назива моторна плоча. Сва мишићна влакна инервисана појединачним нервним влакном називају се моторна јединица.
 
Сензорни неурони шаљу у [[централни нервни систем]] информације о дужини, степену истезања, затегнутости, брзини контракције мишића итд. Влакна ових нервних ћелија полазе од модификованих мишићних ћелија у перимизијуму, односно из специјализованих структура означених као мишићно вретено.
 
==Регенерација==
 
Иако скелетни миоцити немају способност деобе, они имају донекле изражену моћ регенерације. У случају мањих повреда, обнављању мишића доприносе сателитске ћелије које пролиферишу и тако надокнађују изгубљене миофибриле. Ипак, ако се ради о већој повреди ствара се ожиљак од везивног [[ткиво|ткива]].<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
 
==Референце==
<references/>
 
 
{{Анатомија човека}}
 
[[Категорија:Анатомија]]
[[Категорија:Хистологија]]
 
{{Link FA|sv}}
 
[[de:Skelettmuskel]]
[[en:Skeletal muscle]]
[[es:Músculo esquelético]]
[[id:Otot lurik]]
[[ms:Otot rangka]]
[[nl:Skeletspier]]
[[ja:骨格筋]]
[[pl:Mięsień poprzecznie prążkowany]]
[[pt:Músculo esquelético]]
[[sk:Priečne pruhovaná svalovina]]
[[sl:Skeletna mišica]]
[[fi:Poikkijuovainen lihaskudos]]
[[sv:Skelettmuskel]]
[[th:กล้ามเนื้อโครงร่าง]]
[[vi:Cơ xương]]
[[tr:Çizgili kas]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Попречно-пругасти_мишић”