Јелена (мајка Константина Великог) — разлика између измена

Након Констанцијеве смрти 25. јула [[306]]. године, римска војска је у британском граду [[Јорк]]у прогласила његовог сина Константина за цара. Обично се сматра да је након тога Хелена дошла на синовљев двор у [[Трир]]у, вероватно тек пошто је август Галерије прихватио Константина за равноправног члана царског колегијума. Пошто је Константин заузео [[Италија|Италију]] [[312]]. населила се у [[Рим]]у. После победе над [[Максенције]]м Константин се и дефинитивно окренуо хришћанској вери и, по речима савременика и царевог биографа, [[ЕвсевијеЈевсевије ЦезарејскиКесаријски|Евсевију Цезарејском]], превео је читаву своју породицу, укључујући и мајку, у хришћанство. Цар је својој мајци поклонио пространи посед на самом југоистоку Вечног града, на подручју познатом као Латеран. На Хеленином имању подигнута је можда и најстарија црква у Риму посвећена мученицима из Диоклецијановог периода, св. Марцелину и Петру. Константин је подигао цркву, али се о њој касније бринула његова мајка пошто је старој царици дозвољено да располаже средствима из царске ризнице. На истом имању налазила се и Хеленина палата наслеђена из времена [[Септимије Север|Септимија Севера]] Палатијум Сесоријанум ({{јез-лат|Palatium Sessorianum}}). Археолошка ископавања показала су да је једна од просторија Хеленине палате адаптирана у хришћанску капелу.