Петар I Павловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice sa wikidate |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Петар I Павловић''' (?-[[1420]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]], а потом и [[војвода]] из [[
== Порекло и породица ==
Ред 34:
== Владавина и сукоб са Сандаљем ==
Током [[август]]а [[1415]]. године се [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао сабор краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[23. август]]а [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали [[кнез]]а [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и тешко га ранили, а његовог сина Петра и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили и спровели у [[тврђава|утврђени]] Бобовац. Заверу су организовали сам краљ [[Стефан Остоја Котроманић|Остоја]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића који су се надали [[Олово (
Петар помоћ у овом сукобу тражи од [[Османлије|Османлија]], обећавши им [[вазалство]] за узврат, што су они прихватили и већ на [[јесен]] 1415. године њихови одреди упадају у [[Захумље]] предвођени браћом [[Ђурађ Милорадовић|Ђурђем]] и [[Стефан Милорадовић|Стефаном]] [[Милорадовићи|Милорадовићем]]. Уз помоћ Османлија Петар је до [[1417]]. године овладао целокупним [[Конавли|Конављем]] које је до тада било подељено између Павловића и Косача. Да би утврдио свој посед у приморју он је са Дубровчанима уговорио подизање [[Цистерна|цистерне]] за [[Вода|воду]] у [[Тврђава|тврђави]] [[Соко Град (конављански)|Сокол]] која је била најзначајнија утврда у Конављу.
Ред 42:
Пресудни догађај у овој фази сукоба Сандаља и Петра, највероватније је била Хранићева одлука да прода [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]] његов део Конавља. Он је [[27. јун]]а [[1419]]. године продао свој део за 30.000 [[Дубровачки перпер|перпера]], док је Петар одбио да републици [[Свети Влах|светог Влаха]] прода свој део. Највероватније уз помоћ тих средстава Сандаљ успева да покрене Османлије и они почетком [[1420]]. године поново упадају у краљевину Босну, али овога пута су њихови напади усмерени протв Павловића. Током тих борби крајем марта исте године, у једном сукобу са њима гине сам Петар, а вођство над Павловићима и војводску титулу преузима његов млађи брат кнез Радослав.
Највећа последица овог жестоког сукоба који је деловао да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање Османлија у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове Краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[пад краљевине Босне под османску власт|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
== Види још ==
|