Павле Раденовић — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (popunjavanje kutijice sa wikidate)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| опис_грба =
}}
'''Павле Раденовић''' (? — [[1415]]) је био [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[великашплемство|великаша]]а у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Криваја (рекапритока Великог бачког канала)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић Косача|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391]]. године заузима [[Конавли|Конавле]], које су до тада држали [[Sankovići|Санковићи]]. После смрти [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] ([[бан]] [[1353]] — [[1377]], [[краљ]] 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Хрватинићи|Хрватиниће]]. Убијен је у завери краља [[Стефан Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља]] (1392—1435) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]] (1415—1420).
 
== Породица ==
 
Павле Раденовић је био [[син]] [[властелинплемство|властелина]]а [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]] и оснивач великашке породице Павловића. Имао је два сина који су га наследили после његове смрти:
* [[Петар I Павловић]], војвода, погинуо [[1420]]. године у борби са Сандаљевим [[Османлије|Османлијама]]
* [[Радослав Павловић]] (1420—1441), кнез и војвода, умро 1441. године, наследио га је син [[Иваниш Павловић|Иваниш]] (1441—1450)
Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]]. У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] (1387—1437) око титуле [[списак угарских владара|краља Мађарске]], која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба Котроманић|Јелене (''Грубе'')]] (1395—1398) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] (?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља 1398. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада 1404—1409, друга влада 1420—1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.
 
== Убиство на Пареној пољани ==
 
Током [[август]]а [[1415]]. године на [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао се сабор краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали Павла и тешко га ранили, а његовог сина [[Петар I Павловић|Петра]] и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили. Заверу су организовали сам краљ [[Стефан Остоја Котроманић|Остоја]] и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом, оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану, Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића, који су се надали [[Олово (градЗеничко-добојски кантон)|Олову]], које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, што је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[босна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнуло у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране. Највећа последица овог жестоког сукоба за који је деловало да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање [[Османлије|Османлија]] у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[пад краљевине Босне под османску власт|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
 
== Његов посед ==
 
Поред породичне баштине у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Прача (река)|Праче]], између [[Криваја (рекапритока Великог бачког канала)|Криваје]], [[Дрина|Дрине]] и [[Лим (река)|Лима]], он је [[1391]]. године преузео део [[Конавла]], док су остатак преузели Влатко Вуковић и [[Косаче]] са којима је на [[Конављанске Леденице|Леденицама]] имао заједничку царину ка [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]].
 
Значајнији градови у [[север]]ном делу његових земаља били су:
* [[Горажде]]
* [[Прача (Пале-Прача)|Прача]]
* [[Олово (градЗеничко-добојски кантон)|Олово]]
док су у [[Југ|јужном]] делу најзначајнији били:
* [[Билећа]]
363.220

измена