Википедија

Алексије III Анђел — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[1211]].
| место_смрти = [[Никеја|İznik]]
| држава_смрти =
| сахрањен =
Ред 40:
За Византију из времена владе Алексија III, највећа опасност ипак је претила од стране цара Светог Римског царства [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хајнриха VI]]. Хајнрихов брат [[Филип Швапски]] био је ожењен Ирином, ћерком ослепљеног Исака II. Хајнрих је управо захваљујући браку са Констанцом, ћерком норманског краља [[Сицилија|Сицилије]] [[Вилијам II Сицилијански|Вилијама II]], наследио земље норманских владара. Као рођак збаченог Исака и наследник норманских Отвила, Хајнрих VI је од цара Алексија III тражио појас од [[Драч]]а до [[Солун]]а који је његов таст привремено заузео [[1185]]. године. Алексије је [[Фридрих I Барбароса|Барбаросиног]] сина покушао да [[1196]]. одобровољи огромним данком од 16 центарија [[Злато|злата]] које је једва прикупио разрезивањем непопуларног ''аламанског пореза'' (''аламаникон'') и пљачком царског маузолеја при Цркви Св. Апостола. Ипак, Хајнрих је изненада умро [[1197]]. након чега су [[Хоенштауфен]]и морали да напусте политику у далекој Италији и боре се око царске круне са [[Отон IV, цар Светог римског царства|Отоном од Брауншвајга]].
 
[[Бугари]] су већ [[1195]]. а затим и 1196. опустошили византијске крајеве око Сера. Немоћан да војнички изађе на крај са Бугарима, Алексије је подржао бољаре који су се противили бугарском цару [[ИванЈован Асен I|Ивану Асену I]]. Један од Асенових непријатеља, бољар [[Иванко]] успео је да 1196. убије цара, али је након тога морао да пребегне Византинцима пошто Алексије III Анђео није био у стању да му пошаље обећану војну помоћ. Иванку је затим поверено намесништво над Филипопољем (данашњим [[Пловдив]]) где се бугарски великаш на крају осамосталио [[1198]]. или [[1199]], овога пута под покровитељством Асеновог млађег брата, цара [[Калојан]]а. Алексије се на крају отарасио амбициозног пребегара пошто је организовао састанак на коме је Иванко ликвидиран [[1200]]. године. Након тога, родопска област је поново припојена Византији.
 
Против моћног Калојана, Алексије III је покушао да употреби одметнутог намесника Просека и Струме, [[Добромир Хрс|Добромира Хрса]]. Хрс је ожењен ћерком [[протостратор]]а [[Манојло Камица|Манојла Камице]], али се [[1201]]. он одрекао и византијског сизеренства и заузео је затим [[Битољ]] и [[Прилеп]]. Штавише, уз његову помоћ и Манојло Камица је привремено завладао [[Тесалија (област)|Тесалијом]].
 
Додатни ударац византијском престижу на Балкану био је и губитак утицаја у земљама под влашћу рашког великог жупана [[Стефан Првовенчани|Стефана Немањића]]. [[Велики жупан]] је наиме своју супругу Евдокију протерао највероватније 1200. или 1201. године, по вести сачуваној у византијским изворима узрок је лежао у њеном неверству. По византијском историчару [[Никита Хонијат|Никити Хонијату]], протерану византијску принцезу са свим почастима је у Зети дочекао Стефанов брат [[Вукан Немањић|Вукан]] који јој је потом обезбедио одлазак у царски Драч. Највероватније је да је, са или без византијске помоћи, положај Стефана Немањића постао несигуран у односу на старијег брата Вукана.
Ред 56:
== Даља лутања и смрт ==
 
У лето [[1204]]. Алексије III је свечано примио Алексија V у околини Мосинопоља, али му није дозволио да у град уведе своје присталице. Препредени Алексије III је затим дозволио Дуки да се ожени Евдокијом, али га је недуго затим, како бележи крсташки историчар [[Жофроа де Вилардуен|Вилардуен]], позвао на гозбу у Мосиниопољ и након обеда ослепео у купатилу своје резиденције. Ослепљени Алексије V убрзо је пао у руке Латинима који су га осудили на смрт због велеиздаје њиховог штићеника Алексија IV. Што се Алексија тиче, он је са породицом отишао у [[Тесалија (област)|Тесалију]] где је царица Еуфросина имала простране породичне поседе. Бивши цар је сада новог заштитника нашао у локалном обласном господару, [[Лав Згур|Лаву Згуру]] који је влаао [[Науплија|Науплијом]], [[Аргос|Аргом]] и [[Коринт]]ом. Почетком [[1205]]. Еудокија се, захваљујући политичким прорачунима свога оца, удала по трећи пут, овога пута за Згура који је добио и титулу [[паниперсеваст]]а. Међутим, недуго затим, освајање средње Грчке је незадрживо започео краљ латинске [[Солунска краљевина|Солунске краљевине]] [[Бонифације Монфератски]]. Лав Згур је пружио отпор у кланцу Термопилима, али га је надмоћна латинска војска на крају натерала да се повуче у утврђени коринтски акропољ. У време када је Згур одлучно поражен, Алексије III и Еуфросина су се предали Бонифацију Монфератском који их је први интернирао у Тесалију а затим их је послао у далеку италијанску кнежевину Монферат.
 
[[Датотека:LatinEmpire2.png|лево|мини|450п|'''Латинско царство''' и остале државе настале на рушевинама Византије после Четвртог крсташког похода, око 1204.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алексије_III_Анђел”