Трг Републике Хрватске у Загребу — разлика између измена

Трг маршала Тита, свој данашњи изглед добио је у времену од [[1855]]. (кад је започета градња тадашње ''болнице'' на јужним ливадама и пашњацима ондашњег града) до [[1964]].(када је подигнута зграда ''Жељпоха''). Данашни трг је први у низу од трију тргова западнога крака тзв. ''Ленуцијеве потковице'' (назване тако према загребачком градском инжењеру Милану Ленуцију, [[1849|1849.]]-[[1924|1924.]] који је у доба историцизма, последњих деценија [[XIX век]]а, урбанистички уоквирио средишњи део Загреба ланцем тргова, којем - ''источну страну'' чине данашњи [[Томиславов трг|Томиславов]], [[СтросмајеровШтросмајеров трг|СтосмајеровШтросмајеров]] и [[Зрински трг]], а [[Марулићев трг|Марулићев]], [[Мажуранићев трг|Мажуранићев]] и Трг маршала Тита - ''западну страну''. Спојница оба крака ''потковице '' је [[Ботанички врт|Ботаничка башта]].

* [[1855]]—[[1856]]. На северној је страни подигнута је прва зграда на будућем тргу, за потребе болнице ''Милосрдних сестара'', (од [[1868|1868.]] до [[1882|1882.]] у њој се налазила фабрика дувана), од 1882. преузима је [[свеучилиште у Загребу|загребачко Свеучилиште]], а данас је у њој смештен Ректорат и [[Свеучилиште у Загребу|Правни факултет]]. Архитекта је био ''LudwigЛудвиг vonфон Zettl''Цети.