Монофизитство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
До сукоба у хришћанству око питања монофизитства дошло је убрзо након [[Трећи васељенски сабор|Ефешког сабора]], једног од седам првих [[Васељенски сабори|васељенских сабора]] Цркве.
Монофизитство је испрва било охрабрено формулацијом [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]] о природи Христа: „Јединствена оваплоћена природа божанскога [[Логос]]а“. Након смрти Ћирила Александријског, његов ученик стари цариградски монах [[Евтихије]] (''Еутих''; 378 - око 454), у покушају да спречи ново избијање [[несторијанство|несторијанства]] (како сам каже [[448]]. у писму папи [[Лав I|Лаву I Великом]]), уводи монофизитизам. Он учи да Христос има само једну природу (гр: ''μονυ φυσις'') и то [[бог|божанску]], говорећи да ако је [[Христос]] једна личност, не може имати две природе. Многи грчки теолози су оптуживали Евтихија да се враћа на [[аријанство]], али док је Арије порицао Исусово божанство, Евтихије је порицао његово човештво. Сам Евтихије је тврдио да је веран Кириловом науку. Захваљујући великом утицају што га је Евтихија имао, његово се учење врло брзо проширило Истоком. Папа Лав I послао је писмо у којем образлаже да је Евтихова грешка више плод недовољног разумевања проблема, него ли злоће и кривовјерја.
У новембру [[447]]. на месном сабору у [[Константинопољ|Цариграду]], Евтихија је један од судеоника назвао [[јерес|јеретиком]], и тражио његово смењивање из службе. Тадашњи патријарх, Флавије Цариградски, није радо прихватио тај захтев, управо због Евтихија велика угледа, но на крају је попустио, те је Евтихије осуђен као јеретик. Ипак, ту одлуку нису прихватили ни цар [[Теодосије II]], ни [[Александрија|александријски]] патријарх Диоскор, будући да се Евтихије покорио и признао праву веру. Диоскор је одржао и властити сабор на којем је вратио Евтиха у службу, а Теодосије је сазвао [[449]]. сабор у [[Ефес|Ефезу]], позвавши и папу Лава I, који је пристао да га представљају три изасланика.
| |||