Јулије Непот — разлика између измена

Јулије Непот је био сестрић чувеног западноримског војсковође [[Марцелин (војсковођа)|Марцелина]] који је од [[454]]. практично био независни господар провинције Далмације. Марцелин је од [[465]]. признавао власт [[византијско царство|источноримског]] цара [[Лав I|Лава I]] пошто је био у сукобу са војсковођом [[Рицимер]]ом, најмоћнијим појединцем у [[Италија|Италији]], преосталом остатку Западноримског царства. Непот је вероватно у овом периоду оженио једну од Лавових нећака и тиме се повезао са [[Лавова династија|Лавовом династијом]]. Када је Марцелин убијен на [[Сицилија|Сицилији]] [[468]]. Јулије Непот је наследио власт над Далмацијом. [[Константинопољ|Цариградски]] двор му је доделио новостворену титулу врховног заповедника војске у Далмацији (''-{magister militum Dalmatiae}-'') и [[474]]. ''патриција''.

У Италији је западноримски трон попуњаван или по вољи Рицимера или цара Лава, понекад и уз њихову међусобну сарадњу. [[Рицимер]] је међутим умро [[472]]. и његову улогу је преузео његов сестрић [[Гундобад]], [[Бургунди|бургундски]] принц који је на престо довео [[Глицерије|Глицерија]]. Међутим, најкасније почетком [[474]]. Гундобад је напустио Италију како би се умешао у борбе око бургундске круне, тако да је Глицерије остао без најјачег ослонца. Пошто Лав I није признао Гундобадовог штићеника за свог колегу одобрио је Непоту да крене у Италију и свргне Глицерија. Непот је у пролеће испловио из своје резиденције у Салони (околина данашњег [[Сплит]]а) убрзо се нашао у [[Рим]]у где је Глицерије принуђен да се повуче са власти и прихвати место [[епископ]]а далеке Салоне.

О Непотовој владавини у Италији не зна се много сем да је ковао и новац са ликовима источноримских царева [[Лав II|Лава II]] и [[Зенон (цар)|Зенона]] чиме је истицано јединство [[Римско царство|Римског царства]]. Новац са Непотовим ликом кован је и у римским енклавама у Галији у [[Арл]]у, старој царској резиденцији, и у северној [[Галија|Галији]] којом је из Соасона управљао војсковођа [[Сијагрије]]. У централној Галији, у области Оверња, Непот је за новог заповедника војске поставио Екдикија, сина некадашњег цара [[Авит]]а. Сама област и његово средиште, утврђени [[Клермон Феран]] били су под сталним нападима [[Визиготи|визиготског]] краља [[Еурих]]а, док су их Екдикије и његов зет епископ [[Сидоније Аполинар]] упорно бранили. На њихово запрепашћење, Непот је [[475]]. склопио мир са Еурихом и препустио му централну Галију у замену за [[средоземно море|медитеранску]] обалу данашње [[Прованса|Провансе]]. У самој Италији, Непот је као источњак био непопуларан код римских сенатора, а поред тога није могао да спречи пиратске походе [[Вандали|вандалског]] краља [[Гејсерих]]а који је владао северном [[Африка (провинција)|Африком]] и острвима западног Средоземља. Друга велика грешка Јулија Непота била је именовање [[Флавије Орест|Флавија Ореста]] на место врховног команданта римске војске у Италији ([[magister militum]]). Орест је иницирао побуну војске и [[28. август]]аавгуста [[475]]. натерао Непота да побегне из царске резиденције у [[Равена|Равени]] у Далмацију.

Најзад, није тачно познато како је Непот умро, извесно је само да се то десило насилним путем. По најранијим изворима убијен је од стране својих људи између 25. априла и 22. јуна [[480]]. у Салони управо у време док је радио на повратку у Италију. Византијски хроничар Малхо записао је у 6. веку верзију догађаја по којој је Непота отровао епископ Салоне Глицерије по Одоакаровом налогу. Било како било, Непот је и поред свих амбиција 480. био већ периферна фигура у високој политици и након његове смрти [[Одоакар]] је проширио своју власт на западни [[Балканско полуострво|Балкан]]. Био је последњи носилац титуле западноримског цара, тако да се оправдано може рећи да је управо он, а не Ромул Августул, био последњи римски август на Западу.

[[474]]—[[475]]474—475. ([[480]])|