Константин III Ираклије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Ираклије Нови Константин''' (рођ. 3. маја [[612]]. - умро 24. или 26. маја [[641]]. године) био је [[византијско царство|византијски]] цар из [[Ираклијева династија|Ираклијеве династије]] и владао је царством од [[11. јануар]]а [[641]]. до своје смрти у мају исте године. Ираклије Нови Константин је званично царевао под владарским именом Константин тако да се у модерној литератури често спомиње и као ''Константин II'', ''Константин III'' или ''Ираклије Константин'' <ref>У чланку је коришћен назив Ираклије Нови Константин у складу са обликом имена заступљеним у списку византијских царева у приручнику Острогорског који је најутицајнији и најдоступнији у нашој средини. Међутим, у тексту и сам Острогорски користи назив Константин III.</ref>.
 
Ираклије Константин је рођен у Константинопољу [[3. мај]]а [[612]]. као једини син цара [[Ираклије|Ираклија]] и Фабије Еудокије. Царица Фабија је боловала од епилепсије и умрла је исте године када је свом супругу родила сина. После годину дана Ираклије се оженио рођеном сестричином [[Мартина (Ираклијева супруга)|Мартином]] што је дочекано са неодобравањем па и отвореним незадовољством унутар царске породице, у високим црквеним круговима и међу цариградском светином.
 
Свестан непополураности свог брака са Мартином, Ираклије је покушао да јавно прикаже како се не одриче Фабијине деце, ћерке Еудокије и сина Ираклија Новог Константина кога је [[613]]. прогласио за савладара. Већ [[629]]. или [[630]]. године Ираклије је оженио свог најстаријег сина својом синовицом Грегоријом. У овом браку Грегорија му је родила два сина Ираклија, који је касније постао познатији јавности као [[Констанс II Погонат|Констанс]], и Теодосија.
 
Када је Ираклије умро у фебруару [[641]]. за собом је оставио као престолонаследнике двадесетосмогодишњег Ираклија Новог Константина и петнаестогодишњег Ираклија II, познатијег као [[Ираклона|Ираклиона]], Мартининог сина. По царевом тестаменту, који је Мартина представила цариградском сенату, Ираклијеви синови требало је да владају као савладари и да притом поштују Мартину као ''царицу и мајку''. Учешће Ираклијеве удовице у власти је одбачено, али су синови преминулог цара прихваћени као цареви-савладари.
 
Ираклије Нови Константин је изгледа уживао већу подршку цариградске светине, али је већ био тешко болестан, највероватније од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Како би придобио подршку војске, Константин је поделио 50.000 војницима. Новац за одбрану [[Египат|Египта]], Константин је набавио тако што је наложио да се из Ираклијеве гробнице уклони све драгоцености скупа са царском круном. И поред свега, муслимански Арапи су заузели већи део провинције и цариградска влада је изгубила једну од најбогатијих источних провинција.
Ред 37:
Поред губитка Египта, поделе у царској породици је продубило и питање верске политике пошто је Константин, судећи по позном извору, [[Михаило Псел|Михаилу Пселу]] из 11. века, био присталица [[Православље|православља]], а Мартина и њена деца у Цариграду непопуларног [[Монотелитизам|монотелитског учења]].
 
Ираклије Нови Константин је најпосле умро [[24. мај|24.]] или [[26. мај]]а [[641]]. године, али је пре тога своје синове Ираклија и Теодосија препоручио старању сенатора и високих војних кругова. Иако се о његовој личности и краткој влади практично не може много тога рећи, његова популарност је била један од узрока свргавања Мартине и њених синова у септембру 641. године. Царски престо је тада припао младом [[Констанс II Погонат|Ираклију-Констансу II]], Константиновом сину.
 
== Референце ==