'''Франц II''' ({{јез-нем|Franz II}}, [[12. фебруар]] [[1768]] — [[2. март]] [[1835]]) био је владар из [[Хабзбурзи|династије Хабзбурга]], последњи цар [[Свето римско царство|Светог римског царства]] којим је владао од [[1792]]. до [[1806]]. године, а и први [[Аустријско царство|аустријски цар]] од [[1804]]. до своје смрти [[1835]]. Поред тога, био је и [[чешка (Бохемија)|краљ Чешке]] и краљ [[краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]].
[[1804]]. године, Франц је проглашен и за првог цара [[Аустријско царство|Аустрије]]. Након пораза у борби са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]] у [[Битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] децембра [[1805]]. до [[1806]]. носио је две царске титуле, а после дефинитивног укидања Светог римског царства тога је владао као ''Франц I од Аустрије''. После још једног пораза који су му [[1809]]. нанеле француске трупе, Франц је морао своју ћерку [[Марија Лујза|Марију Лујзу]] да да Наполеону за супругу. Ипак, Аустрија се придружила [[Рат шесте коалиције|Шестој коалицији]] која је [[1814]]. најзад потукла Наполеона. [[Бечки конгрес]], на коме је једну од главних улога имао Францов поверљиви министар [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]], створио је [[Немачка конфедерација]] којом је председавао управо аустријски цар. Тиме је потврђена доминација Аустрије међу разједињеним немачким државама.
