Бајазит II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 86:
Ако се изузму редовне обостране провале на угарској граници, султан је био миран. Још више га је смирило то што су му Напуљци маја 1499. године предали Џемово тело: Европљани више нису могли да га наведу да игра како они свирају. Све своје снаге усмерио је на млетачке поседе у Грчкој, решивши да заврши дело свога оца заузимањем тих енклава: убудуће ће море представљати границу са Републиком.
 
У суштини, инциденти су били чести. Венеција се жалила на османско гусарење и упаде, а Порта на лош однос према њеним држављанима. Упркос свему, мир је трајао двадесет година и Република, чија се дискретна помоћ Џему веома ценила, била је лоше припремљена за рат који није очекивала. Утврђења као и гарнизони у Лепанту били су у јадном стању. Слабо увежбана флота изгубила је свој значај. Османлије пак, чија је предност на копну била неспорна, у великој мери су напредовале и на мору. Немогућност да одговоре на позив муслимана из Шпаније, показала је колико је недостајала једна моћна морнарица. Настављајући дело свога оца, Бајазит II се посветио томе да изгради већи број бродова, али и да оснажи своју морнарицу привременим ангажовањем искусних гусара. До значајног наоружавања дошло је у периоду [[1498]]1498—1499.1499 године.
 
У августу 1499. године, Османлије су започеле копнену опсаду Лепанта. Султанова флота, после пустошења Коронског залива и окршаја са неодлучном млетачком флотом, успела је да освоји Лепант, и он се 29. августа предао Османлијама, које су постале господари Коринстког залива. У исто време, Порта је предузимала походе у области Задра, а након успеха код Лепанта, и у областима Фурланије и Корушке. Након неуспеха млетачке мисије у Истанбулу у зиму [[1499]]1499—1500.1500 године, сукоб се наставио. Након шестонедељне опсаде, 9. августа 1500. године, пао је Модон. Корон и Наварин су се предали: био је то крај једног света.
 
Иако је Фиренца искористила ситуацију да преко једне посредничке мисије издејствује трговачке повластице у Османском царству 1499. године, Венеција није била сасвим напуштена. Француска флота подржавала је Млечане од 1499. године. Односи Порте са Угарском су се погоршали, јер Угарска није желела да обнови примирје из 1500. године, а да уз њега не укључи и Венецију. Троструки антиосмански савез проглашен је 30. маја 1501. године, између Свете Столице, Венеције и Угарске, којој је додељена материјална помоћ како би се борила против Османлија. Хришћани су водили рат непрестаним упадима, што је само отежавало ситуацију у измученој Републици. Управо супротно, Млечани су заузели Кефалонију захваљујући шпанској помоћи (24. децембар 1500.), а острво Свете Мавре (Левкаду, 30. августа 1502.) уз помоћ папске флоте. Али, осим пиратских подухвата на Егејском мору, то су били једини успеси Венеције, која је изгубила Драч 1502. године.