Јоханезбург — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ujednacavanje
Нема описа измене
Ред 105:
}}
 
== Историја и златна грозница ==
{{...}}
[[Датотека:Langlaagte.jpg|мини|Прво налазиште злата из 1886. године]]
Историја Јоханезбурга почиње [[1886]]. године, онога трена када је [[Џорџ Вокер]] (-{George Walker}-) запео за комад златне руде на свом имању у Витвотерсенду (-{Witwaterstand}-). Вокер је запео на месту на којем ће касније бити ископано 40% свог светског злата.
Линија 114 ⟶ 115:
 
Ипак, нису се сви обрадовали злату. Црно домицилно становништво је одмах поробљено и отерано у руднике, а тих су се навика белци, у овом ћошку света, тешко одвикавали.
 
== Становништво ==
{{...}}
 
Постоји и знатан број људи српске емиграције у Јоханесбурку. Како из оправданих разлога [[Срби]] нису „прележали“ Златну грозницу, углавном су то исељеници из времена комунизма на југословенским просторима, чија је бројност „освежена другим налетом“ из ере деведестих година XX века истих. Сваке недеље је окупљање у [[Црква светог Томе (Јоханезбург)|Цркви светог Томе]]. Поред цркве, постоји и [[школа]] српског језика по имену [[Школа српског Језика - Завичај|Завичај]]. [[Српски језик]], положен у овој школи, може да замени један од других [[језик]]а на званичним сведочанствима јужноаричкихјужноафричких школа.
 
== Привреда ==
{{...}}
 
=== Саобраћај ===
{{...}}
 
== Живот у граду ==
Линија 126 ⟶ 138:
Ноћни живот Јоханезбурга је нешто посебно. Иначе ово је онај део Африке који није до краја покидао везе са својим колонијалистима и познат је по добром проводу. Ваљда стога што су ту традиционално долазили већином авантуристи; људи који нису могли „с миром седети кући“. У Јоханезбургу ноћни провод почиње после 10 сати, а најпознатија је улица Роки стрит (-{Rocky Street}-), са великим бројем ноћних барова и коктел клубова и не би је требало изоставити из сопственог туристичког водича, уз обавезно коришћење таксија у доласку и одласку.
 
 
== Српска емиграција ==
Постоји и знатан број људи српске емиграције у Јоханесбурку. Како из оправданих разлога [[Срби]] нису „прележали“ Златну грозницу, углавном су то исељеници из времена комунизма на југословенским просторима, чија је бројност „освежена другим налетом“ из ере деведестих година XX века истих. Сваке недеље је окупљање у [[Црква светог Томе (Јоханезбург)|Цркви светог Томе]]. Поред цркве, постоји и [[школа]] српског језика по имену [[Школа српског Језика - Завичај|Завичај]]. [[Српски језик]], положен у овој школи, може да замени један од других [[језик]]а на званичним сведочанствима јужноаричких школа.
== Види још ==
* [[Срби у Африци]]
Линија 151 ⟶ 162:
 
 
== Историја ==
{{...}}
 
== Становништво ==
{{...}}
 
== Привреда ==
{{...}}
 
 
=== Саобраћај ===
 
{{...}}
 
[[Категорија:Универзитетски градови]]