Akson — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Akson''' predstavlja produžetak [[citoplazma|citoplazme]] [[neuron|živčane stanice]], a funkcija mu je da odašilje formirani signal na sledeću nervnu ćeliju ili izvršni [[organ]].<ref>{{cite journal |last=Yau |first=KW |year=1976 |title=Receptive fields, geometry and conduction block of sensory neurons in the CNS of the leech |journal=[[Journal of Physiology|J. Physiol.]] |location=Lond |volume=263 |issue=3 |pages=513–538 |doi= 10.1113/jphysiol.1976.sp011643|pmid=1018277 |pmc=1307715}}</ref>
Aksoni variraju u svojoj dužini od nekoliko [[centimetar]]a do nekoliko desetaka centimetara, a okruženi su zaštitnom, izolirajućim omotačem, koja se naziva [[mijelinski omotač]]. Taj omotač je bjelkaste boje i građen je od tkiva koje sadrži [[masnoće]] i [[belančevine]], a omogućava brzo, ravnomerno i efikasno prenošenje živčanih impulsa duž aksona.
Akson započinje aksonskim brežuljkom što se nastavlja u početni odsečak aksona, gotovo uvek ima pobočne ogranke, a završava više ili manje opsežnim završnim razgranjanjem; pojedinačni ogranak tog razgranjanja je presinaptički aksonski završetak što se završava lukovičastim proširenjem, tzv. završnim čvorićem.<ref>{{cite journal|last=Clark|first=BD|author2=Goldberg, EM |author3=Rudy, B |title=Electrogenic tuning of the axon initial segment.|journal=The Neuroscientist : a review journal bringing neurobiology, neurology and psychiatry|date= 2009|volume=15|issue=6|pages=651–68|pmid=20007821|doi=10.1177/1073858409341973|pmc=2951114}}</ref>
Završna grupa razgranjenja aksona mođe da oblikuje posebne pericelularne spletove, koji poput korpi obavijaju tela drugih neurona.
| |||